Мачке се често доживљавају као независна, мистериозна створења која се крећу онако како желе, кад хоће и колико год им је воља. Али, иза њиховог самосталног понашања крије се фасцинантна веза са дивљим прецима. Било да насрћу на своју сенку или се склупчају попут лоптице како би се угрејале на сунчевом зраку, многа понашања домаће мачке могу се пратити до њених дивљих корена.
Колико “дивљаштва” може да покаже кућна мачка? Ово је само 6 од тих показних особина, подсећа Discoverwildlife.
1. Играње са пленом
Многе мачке, укључујући и оне из дивљине, почињу да дају живи плен мачићима након отприлике месец дана од рођења. Младунци већих врста мачака узимају живи плен када напусте јазбину, са око два месеца. Кроз игру, младе мачке уче како да умарају и дезоријентишу плен пре него што га усмрте, чиме се смањује ризик од повреда.
2. Поздрављање додирима
У породици мачака, тактилну комуникацију користе мајке и њихови младунци, мужјаци и женке током сезоне парења и често друштвене врсте као што су лавови и домаће мачке. Мачке имају мирисне жлезде на бради, уснама и образима и тим местима се додирују са онима којима желе да се супротставе, али и са пријатељима. Повремено мачке користе поздрав целим телом при чему се гурају и трљају једна о другу и често нежн ударају главама.
3. Обележавање огреботинама
И мужјаци и женке мачака гребу дрво (или друге предмете) на важним локацијама на својој територији. Висина ознака може другим мачкама указати на величину јединке која ту територију “држи”, чиме она наговештава и колико је јака. Мачке инстинктивно посећују ове “маркере” и стално стружу исте омиљене комаде намештаја, пењалице, дрвећа и сличних предмета. Чак и мачке без канџи покушавају да означе територију, чинећи то јастучићима шапа из којих се луче мириси феромона.
Илустрација: Мачке су брижне мајке које свему уче младунце
4. Одбрана територије
Многе мачке (укључујући домаће) често обележавају своје територије мирисом и урином, а неке дивље врсте мачака ово допуњују низом вокализација. Кад се мачке сретну, користе ритуале како би спречиле да сукоб прерасте у борбу. Класично упозорење је да шиште, подижу се на прсте, закривљују леђа и накостреше крзно на леђима и репу.
5. Методе напада
Већина мачака су предатори из заседе који чекају близу места где се плен окупља. Мање врсте мачака често само зграбе плен, а веће мачке истрче из скровишта и јуре жртву. Домаће мачке и лавови имају исту тактику лова: усмрте плен угризом за врат чиме изазову гушење или пресеку кичму жртви.
6. Брига о младунцима
Женке домаћих и дивљих мачака гаје потомство у скривеним јазбинама. Младунци се често премештају пре одбијања да би се спречили њихови губици од предатора и да би се онемогућило чедоморство од стране других мачака.
Мачке носе мачиће једно по једно, држећи их за опуштену кожу на потиљку или дуж леђа. У чопорима лавова и других дивљих мачака, младунци могу сисати код сродних женки.
Илустрација: Мачићи кроз игру уче о лову и понашању
Три чињенице о домаћим мачкама
- Надбубрежне жлезде домаћих мачака, које производе хормоне “страха или бежања”, пропорционално су мање од оних код дивљих врста мачака што доприноси релативно мирном понашању кућних љубимаца.
- Домаће мачке су претрпеле суптилне промене у структури тела после одвајања од дивљих мачака: њихова дужа црева су адаптација на исхрану која обично укључује мање меса у односу на количине којима су се хранили дивљи преци.
- Мачија трава, чији се активни састојак зове непеталактон, има сличан привремени ефекат на неке дивље мачке – лавове и јагуаре – као на мачке кућне љубимце.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/macke/ponasanje-macaka/4054557-6-pokazatelja-da-domaca-macka-vodi-poreklo-od-divljeg-pretka