Одраз у огледалу може бити збуњујући, фасцинантан или потпуно неважан – зависно од тога ко гледа. Људи су још у детињству свесни да гледају сопствену рефлексију, док се животиње суочавају с овим феноменом на потпуно различите начине. Неке га игноришу, неке се уплаше, а неке га чак користе за решавање сложених проблема.
Разумевање како животиње реагују на сопствени одраз помаже нам да боље схватимо њихову интелигенцију, свест о себи и начине на које доживљавају свет око себе.
У овом тексту истражујемо различите реакције животиња на рефлексије и огледала, као и шта то говори о њиховој перцепцији стварности.
Да ли животиње препознају свој одраз?
Када се животиња први пут сусретне са огледалом, њена реакција може бити различита – од знатижеље до агресије. Већина животиња не препознаје сопствени одраз као себе, већ га види као другу јединку. То може изазвати инстинктивне реакције попут игре, страха или чак покушаја напада.
Занимљиво је да одређене врсте птица, као што су свраке и папагаји, показују висок степен разумевања рефлексија. У неким експериментима, птице су користиле огледала како би пронашле скривену храну, док су друге научиле да посматрају сопствени одраз без агресивних реакција. Ово показује да способност препознавања рефлексије може бити део комплексног когнитивног развоја.
Илустрација: Реакција ће углавном зависити од самог темперамента животиње
У контексту визуелне перцепције, одрази су често предмет људске уметности. Штампање на платну, на пример, често користи игре светлости и рефлексија како би се постигао импресиван естетски ефекат. Слично томе, природа рефлексија код животиња пружа фасцинантне увиде у њихово поимање стварности и начине на које обрађују визуелне информације.
Најпознатији тест који се користи за процену препознавања сопственог одраза код животиња јесте огледало тест, који је 1970. године осмислио психолог Гордон Галуп. У овом тесту, животињи се на чело стави обојена ознака, а затим се посматра да ли ће покушати да је додирне када се погледа у огледалу. До сада је само неколико врста прошло овај тест, укључујући делфине, слонове, орке и одређене врсте мајмуна.
Како различите животиње реагују на огледала?
Различите врсте имају потпуно другачије реакције када се суоче са сопственим одразом. Неке животиње доживљавају огледало као претњу, док га друге игноришу или чак користе у своју корист.
Пси, на пример, углавном не препознају себе у огледалу. Уместо тога, могу лајати или показивати знатижељу према „другом псу“ у рефлексији, али временом губе интересовање јер не добијају повратне мирисне информације, које су кључне за њихову перцепцију света.
Мачке, с друге стране, могу имати различите реакције. Неке се играју са сопственим одразом, док се друге повуку или заузму одбрамбени став. Интеракција са огледалом зависи од индивидуалног темперамента животиње, али и од искустава која је имала у раном развоју.
Код птица, огледала могу изазвати изузетно занимљиве реакције. Канаринци и папагаји често виде свој одраз као друштво, што може бити корисно за птице које живе саме. Међутим, агресивне врсте, попут неких голубова и врабаца, могу нападати сопствени одраз јер га доживљавају као уљеза на својој територији.
Код интелигентнијих животиња, попут слонова и делфина, огледала изазивају радозналост и истраживачко понашање. Делфини су познати по томе што праве изразе лица пред огледалом и посматрају свој одраз, док слонови користе огледала како би испитали делове свог тела које иначе не могу видети.
Огледала као алат за истраживање животињског ума
Реакције на рефлексије нису само занимљиве – оне су и важне за науку. Користећи огледала, истраживачи могу боље разумети како животиње перципирају свет и колики ниво самосвести поседују.
Експерименти са огледалима показали су да су одређене животиње способне да користе рефлексије на функционалан начин. На пример, рибе из рода Лаброидес (познате као чистачи) показале су знаке препознавања одраза и покушавале су да уклоне вештачке ознаке са свог тела док су се посматрале у огледалу.
Илустрација: Мачке се могу играти са својим одразом или заузети одбрамбен став
Овакво понашање сугерише да чак и врсте које нису примати могу имати основни облик самосвести.
Научници су такође користили огледала како би тестирали меморију и емоционалне реакције код животиња. Један од најпознатијих експеримената укључује слонове који су користили огледала како би прегледали сопствене кљове или истраживали објекте у свом окружењу. Овакви налази показују да рефлексије нису само визуелна забава, већ могу имати практичну вредност за животиње које их разумеју.
У лабораторијским истраживањима, огледала се често користе како би се испитао степен анксиозности код животиња. На пример, код лабораторијских мишева, огледала могу имати умирујући ефекат јер симулирају присуство других мишева у кавезу. Ово показује да рефлексије могу имати психолошки утицај на понашање животиња, чак и ако оне не разумеју да гледају сопствени одраз.
Огледала су фасцинантан прозор у начин на који животиње виде свет. Док неке врсте показују знаке самосвести и користе рефлексије на функционалан начин, друге их доживљавају као илузију или претњу. Ове разлике говоре много о когнитивним способностима различитих животињских врста и о томе како се њихов перцептивни свет разликује од нашег.
Истраживања на ову тему настављају да се развијају, доносећи нове увиде у интелигенцију животиња и начине на које они интерпретирају сопствени одраз.
Извор: https://veterina.info/forum-140/95-naslovna/1483-kako-se-zivotinje-nose-sa-refleksijama-i-sopstvenim-odrazima
ФОТО: Насловна фотографија/ Pixabay/ Kadres
Остали текстови
