Карактеристичан “вертикални прорез” мачјег ока чест је код ноћних грабљивица. Садрже слој ткива сачињеног од рефлективних ћелија познат у науци као tapetum lucidum и налази се иза мрежњаче. Ове ћелије рефлектују улазно светло кроз прорезе и на тај начин мрежњача постаје двоструко осетљива. Захваљујући томе, мачке и други ловци оваквих зеница боље и лакше процењују удаљеност од плена који лове, наводи се у чланку објављеном у научном магазину Science Advances.
Још у петој деценији прошлог века, стручњаци су приметили да предатори имају вертикалне зенице, а плен хоризонталне. Ипак, нико није детаљније истражио овај феномен, објашњава Мартин Банкс, истраживач Универзитета у Калифорнији. Како би потврдили ову тезу, Банкс и његов тим су анализирали податке о чак 214 врста животиња. Потом су анализирали облик зенице сваке врсте у складу с начином на који она живи – и дању и ноћу.
Илустрација: Мачке користе вертикалне прорезе кад лове
Грабљивице које вребају из заседе, као већина мачака и змија, углавном користе вертикалне прорезе на зеницама док лове.
“Разлог за то је механика ока. Ове врсте грабљивица мора добро да измере растојање између себе и свог плена”, објашњава Банкс.
Постоје два начина да се та раздаљина измери. У првој методи, мозак пореди раздаљину две слике и шаље повратну информацију очима ради бољег расуђивања. Друга метода је замућивање слике, односно предмета испред и иза онога на чему је фокус.
“Како се испоставило, мерење удаљености, односно дубине у простору, лакше се постиже овим методама и зеницама са вертикалним прорезима, него очима хоризонталних зеница”, објашњава Банкс.
Извор: https://nationalgeographic.rs/priroda/zivotinje/a17891/zasto-macke-imaju-vertikalne-zenice.html
ФОТО: Pixabay
Остали текстови
8 мириса које пси обожавају
Шта пси виде што људи не могу?
