Ако вам се мачка дури или пас цвили, сигурно ћете препознати онај познати осећај кривице који дели већина власника кућних љубимаца. Али за оне који би волели да знају шта се заиста дешава у умовима њихових верних сапутника, помоћ би ускоро могла да буде на видику – захваљујући оснивању прве научне институције посвећене емпиријском истраживању свести животиња.
Центар за осећајност животиња Џереми Колер, који је смештен при Лондонској школи економије и политичких наука (ЛСЕ), почиње са радом 30. септембра и бавиће се истраживањем нељудских животиња, укључујући и оних које су еволуционо веома удаљене од нас, попут инсеката, краба и сипа.
Уз коришћење широког спектра интердисциплинарног глобалног знања, рад центра вредан четири милиона фунти обухватиће неуронауку, филозофију, ветерину, право, еволуциону биологију, компаративну психологију, бихејвиоралну науку, информатику, економију и вештачку интелигенцију.
Један од најупечатљивијих пројеката центра биће истраживање како ВИ може помоћи људима да „разговарају“ са својим кућним љубимцима, које опасности ту вребају и шта треба урадити да се те опасности избегну.
„Волимо да кућни љубимци показују људске особине, а са појавом ВИ, начин на који ће ваш љубимац моћи да комуницира с вама биће подигнут на потпуно нови ниво“, каже професор Џонатан Бирч, први директор центра.
„Али ВИ често генерише измишљене одговоре који служе задовољењу корисника, уместо да буду засновани на објективној стварности. То би могло бити катастрофално када је у питању добробит животиња“, додаје Бирч, чији је допринос Закону о добробити животиња (свесност) довео до тога да закон обухвати и главоножце и десетоноге ракове.
Илустрација: Научници су оптимисити и верују да бисмо могли да разговарамо са својим љубимцима
Бирч као пример наводи анксиозност због раздвајања: власници паса често желе да буду уверени да њихов љубимац не пати када је дуже време сам. Футуристичке апликације за „превод“ на бази великих језичких модела могле би да обећају ту утеху, али и да нанесу штету тако што ће власницима говорити оно што желе да чују, уместо онога што животињи заиста треба.
„Хитно су нам потребни оквири за одговорну и етичку употребу ВИ у односу на животиње. Тренутно у овој области потпуно недостаје регулатива. Центар жели да развије етичке смернице које ће бити глобално препознате“, каже Бирч.
Такође указује на недостатак прописа у вези са животињама и аутономним возилима: „Много се расправља о томе да аутономна возила не треба да повређују људе, али се не говори о томе да треба да избегавају и мачке и псе.“
ВИ и пољопривреда је још једно важно питање за центар.
„Пољопривреда већ у великој мери прихвата аутоматизацију, и то ће се све више убрзавати. Али то се дешава без много надзора или јавне расправе, што отвара велика етичка питања – где су границе? Да ли пољопривреда треба да подразумева однос бриге према животињама? Ако је одговор да, онда правац у коме идемо није добар“, истиче Бирч.
Центар ће сарађивати са невладиним организацијама како би развио смернице, истраживања и кодексе понашања који се могу промовисати широм света.
Илустрација: Власници паса често желе да буду уверени да њихов љубимац не пати када је дуже време сам
Џеф Себо, директор Центра за заштиту животне средине и животиња при Универзитету у Њујорку, каже да су питања осећајности и добробити животиња, утицаја ВИ на животиње и ставова јавности према животињама „међу најважнијим, најтежим и најзапостављенијим питањима са којима се друштво суочава“.
„Људи деле свет са милионима врста и квинтилионима појединачних животиња, и утичемо на њих хтели ми то или не“, наводи Себо.
Професорка Кристин Андруз, једна од повереница новог центра, рекла је да верује да би он могао дати одговоре на оно што сматра највећим научним питањем: шта је људска свест и како може поново да се „укључи“ у случајевима можданог удара и других хитних медицинских стања?
„Још увек не разумемо шта чини људе свесним, нити зашто неко постаје или престаје да буде свестан. Али знамо да се одговори добијају проучавањем једноставних система: наука је направила велике помаке у геномици и медицини проучавајући једноставне организме“, рекла је Андруз.
Џереми Колер, чија је фондација обезбедила вишегодишњу подршку центру, рекао је да му је циљ да промени ставове код људи.
„Тек када боље разумемо како се друге животиње осећају и комуницирају, моћи ћемо да признамо сопствене недостатке у начину на који се према њима односимо. Баш као што је Камен из Розете откључао тајне хијероглифа, уверен сам да моћ ВИ може помоћи да откључамо разумевање тога како друге животиње доживљавају своје интеракције са људима“, сматра Колер.
Извор: https://www.rts.rs/magazin/tehnologija/5749343/psi-macke-ljubimci-komunikacija-vestacka-inteligencija.html/ Guardian
Остали текстови
