Да ли сте икада размишљали које су сличности и разлике између коња и паса? Вероватно нисте, али зато јесу научници. Ако вас неко пита каква је разлика између пса и коња, вероватно ћете одмах споменути да пси лају, а коњи имају копита и гриву. Ипак, ако загребете испод те површне разлике, видећете да су ове две животињске врсте много сличније него што делује на први поглед.
И пси и коњи су међу ретким врстама које су људи припитомили пре више хиљада година и са којима су изградили дубоку повезаност. Уз мачке, управо ове две врсте заузимају посебно место у нашим животима. Псе често доживљавамо као верне и привржене пратиоце, а коње углавном посматрамо као радне животиње или спортске партнере, али новија истраживања показују да и коњи могу развити везу с људима много дубљу него што мислимо.
Невероватне сличности
Како објашњава Елке Хартман, научница са Шведског универзитета пољопривредних наука, пси су нам лакши за тумачење јер врло отворено показују емоције: скачу на нас, траже игру или сигурност. Код коња, те емоције су мање упадљиве.
-Не знам да ли би коњи на исти начин изразили приврженост. Још увек нема много доказа да коњи доживљавају према људима исти ниво везаности као пси, али то није искључено, само није довољно истражено – рекла је Хартман за магазин The Horse.
Илустрација: Конји су везани за власника исто као и пси, само другачије показују емоције
Ренате Ларсен, етолошкиња за коње, истиче да коњи показују сличне физиолошке реакције и понашање као и пси, укључујући улогу хормона окситоцина који је повезан са друштвеним везама.
-Занимљиво је да коњи, као и пси, често доживљавају људе као „сигурно уточиште“, те се осећају узнемирено ако су одвојени од свог власника. Међутим, додаје Ларсен, у неким експериментима није примећена велика разлика између реакције коња на познату или непознату особу, што можда указује на генерализован позитиван однос према људима, а не на специфичну љубав – рекла је она.
Без обзира на то, неке способности коња су изненађујуће блиске псећима. Рецимо, коњи умеју да разумеју људски гест показивања, што је врло ретка особина у животињском свету. У студији из 2016. године истраживачи су приметили да коњи не само да прате показивање руком, него умеју да користе и сопствене покрете главом да би нешто „саопштили“ човеку, прелазећи чак са визуелних на тактилне сигнале ако не добију одговор.
Као и пси, коњи умеју да препознају људске изразе лица, реагујући другачије на срећна и тужна лица, и могу да буду збуњени ако чују весео тон гласа праћен тужним лицем. А легендарни пример „Паметног Ханса“, коња који је наводно знао да броји и решава задатке, у ствари је само показао колико је ова врста вешта у читању суптилних сигнала нашег тела и понашања.
Штавише, и пси и коњи деле склоност ка игри (трчењу, ваљању, симулирању борбе) иако је разлика у величини огромна. Упркос томе, ове животиње често успевају да се играју заједно без већих неспоразума. Студија из 2020. године закључила је да пси и коњи прилагођавају своје понашање током игре, што смањује ризик од агресије.
-То је изванредно, с обзиром на то колико је коњ велик у односу на пса и на чињеницу да коњ у природи има разлог да се плаши животиња сличних вуку – рекла је Барбара Смутс, бихевиорални еколог са Универзитета у Мичигену.
Историја заједничког успеха
Тешко је наћи животињске врсте које су толико уплетене у људску историју као што су пси и коњи. Док смо склони да мислимо да имају сасвим различите улоге, њихове сличности излазе на видело чим се погледа мало пажљивије.
Рецимо, тркачки хртови (витки, снажни, са великим срцем и плућима) достижу брзине до 72 km/h, што је упоредиво са пунокрвним тркачким коњем. Обе врсте су еволутивно прилагођене за брзину и издржљивост, иако припадају сасвим различитим филогенетским групама.
Илустрација: Пси су не само најбољи човеком пријатље већ и терапеутске животиње
Исто тако, ако вам затреба вучна животиња, уместо коња можете ангажовати хаскија или другог вучног пса; а ако не можете да добијете пса водича, постоје и коњи који помажу особама са инвалидитетом.
-Желе да вам удовоље – рекла је Кети Смит, тренерка коња водича, додајући да ови коњи могу чак да понесу торбе са куповином.
Паралеле иду и даље: и пси и коњи долазе у великом броју облика и величина, што је последица дугогодишњег селекцијског узгоја под надзором људи. Иако су пси припитомљени много пре коња, пре више од 15.000 година, коњи су се укључили у људску причу пре око 4.000 година и од тада су развили невероватну способност комуникације и сарадње са човеком.
Како наводи Јулијана Бројер из Института Макса Планка, управо је припитомљавање омогућило да се и пси и коњи рашире по целом свету и да постану веома успешне врсте.
Животиње које нас лече
Осим практичних улога, пси и коњи су данас цењени и као терапијске животиње. Људи који живе са псима често имају нижи ниво стреса и мање кардиоваскуларних проблема, а рад са коњима доноси осећај смирености и сигурности.
А занимљиво је да коњи имају и неке неочекиване особине које их додатно приближавају псима: добијају налете енергије када изненада почну да трче у круг, обожавају чешкање и загрљаје, воле да се ваљају у снегу…
За многе културе то није изненађење. На пример, код народа Ајова у Северној Америци реч за коња буквално значи „велики пас“, што лепо илуструје колико је ова блискост дубоко усађена у људску свест.
-У неком смислу, коње можемо посматрати као велике псе, јер су, као и пси, међу ретким животињама које су спремне да са људима успоставе дубок, трајан однос – рекла је Бројер, а преноси сајт iflscience.com.
Приредила: Драгана Петровић
Извор: Кућни љубимац
Остали текстови
Да ли мачке смеју да једу храну за псе?
