Зашто су неки љубимци посебно угрожени на сунцу

Док се већина власника радује сунчаним данима и дужим шетњама са својим љубимцима, ретко ко помисли да сунце понекад може бити више непријатељ него савезник. Фотосензитивност је стање у којем кожа животиње показује претерану осетљивост на сунчево зрачење због присуства светлосно реактивних супстанци у организму. Ветеринарска медицина познаје ову појаву, нарочито код стоке и коња, али се, како наводи Merck Veterinary Manual, она може јавити и код паса, мачака, кунића и егзотичних кућних љубимаца.

Фотосензитивност настаје када одређене хемијске супстанце — било да су унесене путем хране, биљака, лекова или настале као продукти метаболизма — доспеју у крвоток и реагују са ултраљубичастим (УВ) зрацима. Под дејством светлости, те супстанце ослобађају слободне радикале који оштећују ћелије коже, изазивајући упале, свраб, пликове и у тежим случајевима — некрозу ткива. Ова оштећења су највидљивија на местима где је кожа танка, слабо пигментисана и слабо прекривена длаком, као што су уши, њушка, трбух, предео око очију и унутрашња страна бутина.

Биљке које изазивају фотосензитивност

У клиничкој пракси се разликују примарна и секундарна (хепатогена) фотосензитивност. Примарна настаје када животиња директно унесе фототоксичну супстанцу. Код паса и мачака, то су најчешће лекови као што су тетрациклини, сулфонамиди и неки антипсихотици из групе фенотиазина, који се понекад користе код тежих облика анксиозности. Међу биљним узрочницима, кантарион (Hypericum perforatum) — познат као биљни седатив — има посебно изражену способност да изазове примарну фотосензибилизацију. Иако се ретко налази у комерцијалним дијетама, може доспети у организам путем природних додатака исхрани: поред кантариона, у ризичне биљке спадају хељда, пашканат и неке врсте детелине, нарочито ако су део домаће, несертификоване биљне мешавине.

Секундарна фотосензитивност настаје кадајетра не функционише како треба, те не може да преради пигмент фитоеритрин, који настаје разградњом хлорофила из биљака. Уместо да буде излучен, фитоеритрин се таложи у кожи и под утицајем сунца постаје токсичан. Ова форма се чешће јавља код животиња са хроничним обољењима јетре, као што су хепатитис, фиброза или токсиколошка оштећења, а симптоми су често озбиљнији, са израженим ранама, инфекцијама и болним лезијама.

Илустрација: Кунићи често имају тању кожу што их посебно чинио осетљивим на УВ зрачење

Код егзотичних кућних љубимаца, пре свега кунића, замораца и чинчила, фотосензитивност је ређа, али ни изблиза безазлена. Како наводи Scientific Data, ови љубимци често имају тању кожу и подручја без пигмента, што их чини посебно осетљивим на УВ зрачење.

Кад се хране свежим биљем из природе, а не знају тачно које биљке једу, лако могу унети оне које изазивају фотосензитивност. Пашканат, ротква и неке самоникле детелине, иако се често сматрају безопасним биљкама, могу изазвати озбиљне кожне реакције код осетљивих јединки. Додатни ризик представља и невидљиво оштећење јетре, посебно код кунића, који су склони метаболичким поремећајима јетре услед неправилне исхране.

Симптоми, лечење и превенција фотосензитивности

Симптоми фотосензитивности могу почети дискретно, као црвенило коже, свраб и иритација, али се брзо развијају у пликове, красте, љуштење коже и ране које могу бити болне и инфициране. Власници често не повезују ове промене са излагањем сунцу, што додатно компликује дијагностику. Важно је обратити пажњу на све промене које се појављују након шетње, сунчања на тераси или прозору, посебно код животиња које користе биљне додатке или лекове са познатим фототоксичним потенцијалом.

Лечење се заснива на брзом уклањању узрока, било да је реч о биљци, додатку исхрани или медикаменту, уз строго избегавање излагања сунцу. Ветеринари најчешће прописују кортикостероиде за смањење упале, антихистаминике за ублажавање свраба и локалне антибиотске препарате у случају секундарне инфекције. Код љубимаца који имају проблеме са јетром, ветеринар може препоручити посебне препарате који помажу да јетра боље функционише, као и посебну исхрану прилагођену њиховом стању. У неким случајевима, неопходна је и инфузиона терапија и интензиван ветеринарски надзор.

Илустрација: Власник не треба сам да даје биљне препарате љубимцу већ да га однесе код ветеринара

Превенција је у овом случају далеко ефикаснија и једноставнија од лечења. Власници треба да се уздрже од самосталног давања биљних додатака животињама, нарочито током сунчаних месеци. Кућни љубимци са светлом кожом и мало длаке, као и они са хроничним болестима јетре, не би смели бити изложени директном сунцу између 10 и 16 часова. Када бораве напољу, треба им обезбедити хладовину или заштиту, попут надстрешница, лагане одеће за заштиту од УВ зрачења, док се у затвореном простору може користити УВ-фолија на прозорима. Када се кунићи или глодари хране природним биљем, важно је да власници буду сигурни у порекло и врсту биљака које дају, како би избегли уношење биљака које могу штетити.

Фотосензитивност можда није свакодневна појава у ординацијама, али када се јави, оставља озбиљне последице. Разумевање механизама и фактора ризика омогућава власницима да на време препознају симптоме и спрече компликације. А када сунце постане непријатељ, најважније оружје остаје знање — јер ништа није безазлено ако се комбинује са непажњом.

Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/saveti/4144937-fotosenzitivnost-kod-ljubimaca