Зец није играчка: Истина коју већина власника сазна прекасно

Кад помислимо на зеца, прва асоцијација често је слика умиљате, тихе животиње која грицка шаргарепу у малом кавезу. Али, иза те поједностављене представе крије се интелигентно, друштвено и невероватно сложено биће чије су потребе далеко од једноставних.

Пре него што симпатична ова животиња постане део породице, кључно је разумети да зец није украс, већ дугогодишња обавеза која захтева знање, стрпљење и много сена, преноси Net.hr.

Разумевање зечјег језика
Зечеви су бића пуна парадокса: радознали, а опет опрезни; плашљиви, али и самоуверени. Будући да су у природи плен, њихов свет је дефинисан преживљавањем, због чега су у сталном стању приправности.

То објашњава зашто многи не воле да их се подиже – рука која се спушта одозго превише подсећа на канџе птице грабљивице. Зато је кључ успешног суживота у томе да ми научимо њихов језик, а не да очекујемо да они разумеју наш.

Њихова комуникација је суптилна, али речита. Кад је зец срећан и узбуђен, извешће такозвани „binky“ – скок у ваздух уз окрет тела који изгледа као чиста ерупција радости.

С друге стране, снажно лупање задњом ногом знак је упозорења или стреса. Опуштен и задовољан зец ће се драматично преврнути на бок, што се назива „flop“, док ће трљањем браде о предмете, па и о вас, остављати свој мирис и обележавати територију.

Нежно шкргутање зубима, слично предењу мачке, знак је пријатности и задовољства. Уочавање ових ситних сигнала први је корак ка изградњи поверења.

Живот у дому: Простор, сигурност и чистоћа
Заблуда је да је зечевима довољан мали кавез. Они су атлетске животиње којима је потребно много простора за кретање.

Препорука је обезбедити им барем четири до пет сати дневно ван кавеза, у сигурном и пространом окружењу. Многи се власници одлучују за слободно кретање по стану или барем једној соби, али то захтева темељну припрему простора.

Илустрација: Зуби код зечева стално расту зато имају природан инстинкт за глодањем

Процес познат као „bunny proofing“ кључан је за сигурност. Зечеви имају природан инстинкт за глодањем, што је неопходно како би трошили зубе који им непрестано расту. Њихова мета могу постати електрични каблови, ногари од намештаја, књиге или собне биљке, од којих су многе отровне.

Зато је обавезно заштитити све каблове, подићи опасне предмете и биљке ван домашаја те им понудити сигурне алтернативе за глодање, попут дрвених играчака или картонских ролница.

Иако делује захтевно, зечеви су изненађујуће чисте животиње и могу се научити да користе тоалет са посипом, баш као и мачке. Кључ успеха је поставити кутију са посипом у угао који зец сам одабере за вршење нужде и напунити је сеном, јер воле да једу и обављају нужду на истом месту.

Стерилизација или кастрација значајно помажу у овом процесу јер смањују територијално обележавање урином.

Исхрана и здравље: Сено је закон
Душко Дугоушко учинио је медвеђу услугу зечевима популаризујући идеју да је шаргарепа њихова главна храна. Истина је потпуно другачија. Основу исхране, чак до 90 посто, мора чинити свеже и квалитетно сено.

Оно је кључно за правилно варење и, што је још важније, за трошење зуба који расту током целог живота. Без сталног приступа сену, зуби могу прерасти и изазвати болне апсцесе и друге озбиљне здравствене проблеме.

Илустрација: Зечеви имају изузетно осетљив пробавни систем

Осим сена, исхрана треба да укључује свеже лиснато поврће попут радича, першуна, менте или броколија. Воће и коренасто поврће, попут шаргарепе, богати су шећером и смеју се давати само повремено, као посластица. Уз то, увек мора бити доступна свежа вода.

Њихов пробавни систем је изузетно осетљив. Занимљива је чињеница да производе две врсте измета: тврде куглице и мекане, нутритивне накупине које се зову цекотрофи. Те мекане измете поједу директно из ануса како би искористили све хранљиве материје, попут витамина Б, које су произвеле бактерије у њиховом слепом цреву.

То је потпуно нормално и здраво понашање. Због специфичности њихове физиологије, попут немогућности повраћања, важно је имати ветеринара који је специјализован за мале сисаре, односно лагоморфе.

Друштвена бића која траже пријатеља
Једна од највећих грешака је држати зеца самог. У природи живе у колонијама и изразито су друштвене животиње. Сам зец је често усамљен и депресиван зец. Најбоља комбинација је стерилисан пар, мужјак и женка, који ће једно другом пружати друштво, чистити се међусобно и осећати се сигурније. Наравно, упознавање два зеца је процес који захтева стрпљење и наџор.

Иако могу развити дубоку везу са власником, препознавати његов глас и долазити на позив, однос са другим зецом често задовољава њихове потребе на начин на који човек не може. Та веза не умањује њихову приврженост власнику, већ им обогаћује живот и смањује стрес.

На крају, важно је знати да је зец дугорочна обавеза. У зависности од расе и бриге, могу живети и до дванаест година. То је деценија свакодневне бриге, интеракције и финансијских трошкова. Они нису тихи и незахтјевни љубимци за дечју собу, већ равноправни чланови породице који узвраћају љубав онима који су спремни да уложе труд како би разумели њихов тихи, али богат свет.

Извор: https://n1info.rs/magazin/ljubimci/zec-nije-igracka-kako-zaista-izgleda-zivot-sa-ovim-krznenim-prijateljem/

ФОТО: Pixabay