У првим данима након рођења исхрана штенаца се заснива на колоструму и млеку. Колострум и млеко су једина храна у прве 3 недеље живота, а добра исхрана штенаца у овом периоду условљена је добром исхраном гравидних и дојних куја. Ако се куја недовољно храни то ће се неповољно одразити на производњу млека. Штенци треба да сисају најмање 3 недеље, најчешће сисају око 40 дана, ређе 50, а од сисе се одбијају постепено.
У првим недељама живота штенци сисају свака 2-3 сата , а ноћу сисају 3 пута. Веома је битно да штенци у првих 24 часа живота посисају колострум јер је у том периоду највећа могућност да путем цревне слузокоже штенци преузму имуноглобулине који су битни за заштиту у првим данима живота. У првим данима живота потребно је пратити прираст да би се утврдило да ли штенци напредују или чак мршаве.
Уколико штенци губе на телесној тежини највероватније је пролив у питању али га власници не могу запазити с обзиром да куја стално лиже измет штенаца. Ако су штенци немирни, цвиле и пузећи траже кују то је највероватније знак да су гладни јер куја нема довољно млека да би задовољила потребе штенаца.
Ако куја нема млека или нема довољно млека штенци се хране заменом за млеко (адаптирано заменско млеко) од првог дана живота помоћу флашице и цуцле, а број оброка је као код сисања тј. на свака 2 до 3 сата. Број оброка се смањује са старошћу штенаца.
Илустрација: Веома је важно да штенци сисају мајчино млеко током прва 24 сата након рођења
Прихрањивање и период одбијања од сисе:
Са прихрањивањем се почиње од 3. недеље живота. Одбијање од сисе почиње постепено од 35. дана старости и траје до шесте недеље када се штенци потпуно одбијају од сисе. Нагло одвајање штенаца од сисе доводи до појаве маститиса и смањења интезитета раста код штенаца. Кад штенци почну сами да се хране кују треба одвајати у дужим временским интервалима како би јој се смањила количина млека и постепено почела да се залучује.
Штенци ситнијих раса не праве већи проблем око прихрањивања јер је њихове потребе лако надокнадити, а њихове максималне потребе се поклапају са периодом сисања. Штенци крупнијих раса због свог интезивног раста захтевају много већу пажњу јер недовољна и неуравнотежена исхрана може довести до разних поремећаја у организму и успореног раста.
На тржишту се може наћи храна која је специјално намењена за прихрањивање штенаца. Наиме, штенци брзо расту и потребно им је осигурати довољно енергије, протеина, минерала и витамина у исхрани због чега је неопходно да храна буде уравнотежена како би штенци примили довољну количину хране. Храна која се налази на тржишту задовољава све потребе што се тиче хранљивости, у њој се налазе потребне количине протеина, масти, угљених хидрата, минерала и витамина, лако је сварљива и ништа јој се не додаје.
Једино што власник треба да обрати пажњу код исхране готовом храном јесте да пажљиво прочита упутство за употребу. Неки власници се ипак одлучују да сами праве оброке за прихрањивање али чак ни искусни одгајивачи не могу направити оброк који је уравнотежен.
Ако се са прехраном почне нешто мало пре 3. недеље, храна која се даје штенцима треба да има сличан састав као кујино млеко. Уколико се власници штенаца одлуче да сами праве оброк за штенце требају знати да је млеко кује три пута масније од крављег млека и садржи доста протеина и минерала, а недовољно лактозе.
Илустрација: Млеко од кује је три пута масније него кравље
Из тог разлога, ако штенце прихрањујемо крављим млеком њему се мора додати слатка павлака или маслац, шећер и витамини А и Д (АД капи). Млеко се даје топло, а витамини се не стављају у врело млеко него кад се прохлади. Прехрана штенаца од 3.недеље почиње са једном до две супине кашике млека у које се умрви 10 г хлеба и млевено месо величине ораха или 1/2 литра млека, 2 жуманца, коцка шећера, 20 капи АД витамина, витамин Ц и Б комплекс ( давати 20-30мл по оброку).
Храна за прихрањивање штенаца треба да садржи висок проценат протеина (30% суве материје за ситне расе, од 37-38 % за крупне), пазећи на квалитет тих протеина и око 10 % масти. Како штенци расту количина хране може да се повећа, а број оброка се смањује. У сваком случају боље је купити готову храну за прихрањивање. Штенци се прихрањују 4 до 5 пута дневно у зависности од количине млека коју куја има и такав режим исхране се спроводи до 40. дана старости штенаца с тим што се количина хране постепено повећава.
Уколико штенци остану без мајке, ако их куја одбије или нема млека мора се прећи на вештачку исхрану. Одбијање штенаца се врши постепено давањем чврсте хране. У узрасту од 7-8 недеља прелази се на потпуну исхрану чврстом храном. Правилна, уравнотежена исхрана је неопходна за даљи раст и здравље штенаца након одбијања. Најбоље је да се штенци од почетка навикавају на готову, куповну храну која садржи све што је потребно за правилан развој паса. Уравнотежена исхрана је кључна за правилан раст и развој штенаца. На власнику је да одлучи да ли ће његов пас јести избалансирану храну која се може наћи на тржишту или домаћу храну.
Пише: др вет. мед. Мирослав Радић
Извор: Ветерина. инфо