И пас може да добије опекотине чак и од сунца

Током лета, када сунце немилосрдно греје, а асфалт се претвара у површину опасну по здравље, наши пси – често незаштићени – постају рањиви на различите облике опекотина. Било да су изазване термалним, хемијским, механичким или радијационим агенсима, опекотине код паса представљају озбиљан здравствени проблем који захтева правовремено препознавање, адекватну прву помоћ и стручно вођење, наводи petDM.

Врсте опекотина код паса и најчешћи узроци

Опекотине код паса могу бити изазване:

• Топлотом (термалне опекотине) – контакт са врелом површином (асфалт, металне плоче, ауспуси), врућом водом, паром или отвореним пламеном.
• Хемијским агенсима – киселине, базе, средства за чишћење, моторна уља, ђубрива.
• Механичким изворима – трење (конопац, поводац), шок талас (експлозије), нагле трауме на кожи.
• Радијационим изворима – прекомерно излагање УВ зрачењу, зрачење у ветеринарској онколошкој терапији (радиотерапија), као и током нуклеарног хазарда, или ингестијом алфа честицама загађеног материјала.

Расе и посебно рањиве регије тела на опекотине

Пси са светлом или розе кожом, ретком или кратком длаком (кинески ћубасти пас, далматинац, бели булдози) и пси који су недавно шишани посебно су изложени ризику од опекотина које им, између осталог, може нанети претерано излагање сунчевим зрацима. Критичне регије укључују предео стомака, препоне, уши, носну регију, врхове ушију и јастучиће шапа.

Патофизиологија опекотина: шта се дешава у организму
Опекотине узрокују оштећење протеина у ћелијама коже, разарање ћелијских мембрана, денатурацију ензима и колагена, што покреће каскаду инфламаторних одговора.

Илустрација: И пси могу да добију опекотине чак и од сунца

Код термалних опекотина, долази до директне коагулације ткива, односно денатурације протеина ћелија и међућелијских простора у кожи и оштећења крвних судова, што изазива едем, бол и евентуално некрозу.

Код радијационих опекотина, нарочито оних изазваних УВБ зрачењем, оштећење ДНК у кератиноцитима доводи до апоптозе ћелија, ослобађања цитокина, оксидативног стреса и секундарне упале.

Клиничке манифестације и степени опекотина
Опекотине се класификују по дубини оштећења. Први степен опекотина манифестује се црвенилом, болом, локалном топлотом и нема појаве мехура (површински епидерм). Други степен је већ озбиљнији и карактеришу га појава пликова, јака бол, ерозија коже (епидерм и површински дермис, стратум папиларе). Трећи степен је веома озбиљно стање на које указују некроза и губитак осећаја (дубоки дермис, стратум грануларе, и поткожно ткиво), док четврти стадијум представља угљенисање ткива.

Радијационе опекотине код паса
У ветеринарској онкологији, пси који пролазе кроз радиотерапију (нпр. због тумора меких ткива) могу развити опекотине које се јављају у виду еритема, алопеције, десквамације коже и улцерозних промена. Ове опекотине су често хроничне, захтевају локалну негу, избегавање даље иритације и понекад системску терапију. У овим случајевима неопходна је контрола ветеринара са искуством у онкологији.

Прва помоћ код опекотина
Ако сумњате да је пас задобио опекотину, одмах га удаљите од извора топлоте. Хладна (не ледена!) вода се користи за расхлађивање регије, од 10 до 20 минута. Не користите лед директно, јер може погоршати ткивно оштећење. Не треба мазати уља, креме или давати људске лекове без консултације са ветеринаром. Опекотину треба овлаш прекрити стерилном газом и одвести пса ветеринару.

Код радијационих опекотина, никако не треба покушавати самостално лечење!

Терапија и ветеринарски приступ
Опекотине код паса спадају међу најкомплексније повреде које захтевају брзу, прецизну и вишеслојну ветеринарску интервенцију. Оне често остају непримећене, због заштитне улоге длаке, али и због тога што симптоми могу ескалирати тек у данима након повреде. Управо зато, благовремено препознавање опекотина и детаљна анамнеза представљају основу сваког успешног лечења.

Илустрација: Немојте сами лечити пса, нити користити људске лекове који за њих могу бити токсични

Ако је термална опекотина настала у последња два сата, ветеринар ће одмах приступити хлађењу угрожених зона хладном водом, како би се смањило ширење оштећења ткива. У случају хемијске опекотине, захваћене површине се темељно испирају великим количинама воде како би се неутралисала супстанца. Мање опекотине понекад не захтевају додатна тестирања и третирају се локално – најчешће уз помоћ антибактеријских и регенеративних средстава као што је сребрни сулфадиазин. Ниједан препарат не сме да се примени без увида ветеринара, јер неки локални лекови, иако корисни у неким ситуацијама, могу погоршати стање рана.

Људске масти и кућни „лекови“, попут наношења путера, потпуно су неадекватни – и могу бити не само бескорисни, већ и токсични за пса. У тежим случајевима, неопходни су лабораторијски налази – комплетна крвна слика, биохемија и анализа урина – како би се проценило функционисање јетре и бубрега, али и утврдио степен дехидратације и губитка електролита. Такви пси готово сигурно захтевају хоспитализацију, интравенску терапију и аналгетике за ублажавање бола.

Инфекција опеченог ткива је честа и озбиљна компликација, па се редовно узимају узорци за анализу како би се применила одговарајућа антибиотска терапија. У зависности од тежине повреде, укључују се и додатне процедуре – кисеоничка терапија, трансфузија плазме, нутритивна подршка и интензивно праћење виталних функција.

Опоравак после опекотина
Процес опоравка траје онолико колико је дубока рана – и колико је велик део тела захваћен. Благе опекотине зарастају брзо, без последица, док теже могу довести до трајних ожиљака, деформација и формирања ожиљака, па чак и угрозити живот. Због тога је рана ветеринарска помоћ не само препорука, већ и нужност.

У случају радијационих опекотина, користе се посебни дерматолошки лекови за негу коже изложене зрачењу, као што су лекови на бази пантенола, церамида и ниских доза кортикостероида под наџором ветеринара.

Илустрација: Нежне расе су посебно у опасности од опекотина од сунца

Опекотине од сунца
Сунце, иако извор живота, лети постаје озбиљна претња за псе – нарочито током шетњи у периоду од 10 до 17 часова. УВБ зраци најинтензивније оштећују ћелије базалног слоја коже. Пси не поседују меланин у довољној количини да заштите изложене регије, нарочито трбух, нос и уши.

Знакови опекотина од сунца укључују:

• црвенило
• свраб
• љуштење
• бол
• појаву пликова

Често се јављају на препонама, стомаку и врху носа. Ако се занемаре, ове опекотине могу довести до хроничних промена, па чак и карцинома коже (нпр. планоцелуларног карцинома код паса светле коже).

Заштита је кључна: постоји специјализована крема за сунчање за псе са СПФ 30+, без цинк оксида и парабена коју треба наносити на изложене регије сваких неколико сати, нарочито код паса који воле воду.

Превенција: одговорност власника
Кад је реч о превенирању појаве опекотина од сунца код паса, највећу улогу има власник. Зато се придржавајте ових савета, како ваш љубимац не би патио због појаве опекотина.

• Шетајте пса рано ујутру и касно увече
• Избегавајте асфалт у подне – тестирајте топлоту дланом
• Не шишајте пса превише – длака је заштита
• Користите крему за сунчање специјално формулисану за псе
• Пазите на хемијска средства у дворишту – средства за прање, ђубрива, инсектициде

Опекотине код паса, иако често занемарене, могу оставити трајне последице: само од нас зависи да ли ћемо их препознати, спречити и на време лечити.

Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/psi/zdravlje-pasa/4124694-opekotine-kod-pasa-vrste-uzroci-manifestacija-i-lecenje