Свакодневна шетња није само тренутак за физичку активност – то је једна од најважнијих потреба сваког пса. Она утиче на његово здравље, понашање и квалитет живота. Међутим, не треба свим псима исти број и трајање шетњи – разлике зависе од расе, старости, енергије и здравственог стања.
Мали пси, попут мопса, чиваве или француског булдога, задовољиће се са неколико краћих шетњи дневно. Иако немају потребу за дугим маршевима, важно је да редовно изађу напоље како би истраживали, мирисали и имали менталну стимулацију.
Средње и велике расе, као што су лабрадори, златни ретривери или немачки овчари, захтевају значајно више активности. Њима су потребне најмање две дуже шетње дневно, често у трајању од по 45 минута до сат времена. За расе које су настале као радни пси, као што су хаскији или бордер коли, неопходно је увести и додатне активности попут трчања, игара или дресуре, јер сама шетња често није довољна.
Штенци и млади пси имају огромну количину енергије. Њима је боље организовати више краћих шетњи током дана, како би се избегло преоптерећење костију и зглобова, али и спречила досада која често доводи до деструктивног понашања у кући.
Старији пси имају другачије потребе – краће, мирније и чешће шетње су им далеко пријатније. На тај начин одржавају покретљивост, циркулацију и добро расположење, а да се не излажу непотребном замарању.
Осим физичке активности, шетња је и психолошка потреба. Пси свет доживљавају кроз мирисе – свако извођење напоље омогућава им да „читају новине“ кроз трагове које остављају друге животиње. То је за њих начин комуникације и учења.
Зато се може рећи да не постоји универзална формула, али већини паса су потребне најмање две шетње дневно, укупног трајања од сат времена. За активније расе овај минимум је дупло већи. Задовољан пас је онај који редовно излази, троши енергију, а затим се мирно одмара код куће.