Давање костију псима вековима је било нормалан део исхране, али савремена ветерина указује да то није увек безбедно. Истина је да кости могу бити и корисне и опасне – све зависи од тога које кости дајете, у ком облику и под којим условима.
Пас сме да добије кост, али искључиво сирову, и то у следећим ситуацијама:
-
Велике говеђе или телеће кости (нпр. кост од бутне кости, зглоба или кости са месом) – довољно су тврде да их пас не може лако преломити или прогутати.
-
Кости се дају као посластица или за чишћење зуба, не као редован оброк.
-
Пас мора бити под контролом док глође кост – не сме се остављати сам.
-
Посебно су погодне за одрасле псе који нису склони гутању великих комада.
У неким ситуацијама кости могу изазвати озбиљне проблеме:
-
Куване кости никада не треба давати! Термичком обрадом кости постају крхке, пуцају у оштре делове и могу повредити уста, грло или црева.
-
Пилеће, ћуреће и рибље кости су ситне, ломљиве и опасне – лако се заглаве или пробију органе за варење.
-
Свињске кости носе ризик од заразе (ако нису обрађене), али и од гушења.
Давање погрешних костију псу може довести до:
-
Повреда усне дупље и зуба
-
Гушења и повраћања
-
Заглављивања кости у једњаку или цревима
-
Опстипације (затвора)
-
Унутрашњег крварења или чак потребе за хируршком интервенцијом
Уколико желите да псу обезбедите ужитак жвакања, размотрите:
-
Жвакаче од говеђе коже
-
Сушене животињске уши, репове или тетиве
-
Посластице за денталну хигијену
-
Гумене и интерактивне играчке за глодање
Ако баш желите да псу понудите кост, најбоље је да:
-
Користите велике, сирове, свежe кости из проверене месаре
-
Дајете их повремено, а не свакодневно
-
Увек будете присутни док пас жваће
-
Консултујете ветеринара, посебно ако пас има проблема са варењем, зубима или је склон гушењу
Кости не морају бити забрањене – али нису ни нешто што се даје „на своју руку“. Уз мало пажње, могу бити корисна забава и подршка у одржавању зуба, али ако се дају погрешно – последице могу бити опасне по живот.