Крпељи се задржавају у високој трави, жбуњу и сеновитим пределима – управо тамо где се крећу стока, пси, мачке и људи. Најчешће „чекају” у висини колена, па је први контакт са доњим екстремитетима најризичнији
„У последње две недеље имамо приметан пораст броја случајева код паса који бораве у шталама или чувају имања. Симптоми попут апатије, губитка апетита и тамне мокраће могу указивати на инфекцију коју је пренео крпељ“, каже др Милан Јовановић, ветеринар из Љига.
Лекари саветују:
-
Обуците светлу, дугачку одећу (дуги рукави, панталоне, чарапе).
-
Након повратка из природе, истуширајте се и прегледајте тело.
-
Уколико уочите крпеља – не вадите га сами, већ се обратите здравственој установи.
-
„Уколико се након убода појави црвенило пречника већег од 5 cm, које личи на прстен, обавезно урадити тест у Заводу за јавно здравље“, наводи се у препорукама епидемиолога.
Ветеринари апелују да се не примењују народне методе попут стављања уља или алкохола на крпеља. То може довести до испуштања инфективног садржаја у организам животиње. Уместо тога, саветује се:
-
Редовна употреба превентивних препарата (капи, спрејеви, огрлице) – једном месечно или квартално.
-
Преглед животиње након боравка на пашњацима.
-
Посета ветеринару при првим симптомима: летаргија, губитак апетита, грозница, иктерус (жутица), промене у понашању.
-
„Инфекције попут бабезиозе могу бити смртоносне ако се не лече на време. Препарати који садрже фипронил, перметрин или имидаклоприд су најефикаснији у спречавању напада крпеља“, додаје др Јовановић.
Само у Пчињском округу ове године већ су регистрована три случаја лајмске болести код људи. Истовремено, расте број обољења код домаћих животиња, што упозорава на значај превенције – не само ради заштите здравља, већ и одрживости пољопривредног домаћинства.
Један убод може угрозити цео ток сезоне. Редовна контрола, употреба заштитних средстава и благовремена реакција – то су основни кораци у борби против крпеља, како на нивоу личног здравља, тако и у оквиру пољопривредне праксе.
Извор: РТС1
