Кућни љубимци преузимају ветеринарску праксу у Војводини

Кућни љубимци су све присутнији у ветеринарским ординацијама широм Војводине. Стручњаци истичу да негативни трендови у сточарству утичу на лечење крупних животиња, док власници пољопривредних газдинстава настоје да уштеде и ветеринаре зову само када је нужно. Често се дешава да покушавају да оборе цену ветеринарских услуга и неретко им остају дужни. С друге стране, власници кућних љубимаца спремни су да плате било који износ како би њихов љубимац добио адекватну негу. Због тога, све већи број младих ветеринара одлучује да се бави овом праксом.

Иако се сточни фонд у Србији смањује, ветеринари који се баве сточарством још увек имају посла. Међутим, велики ветеринарски објекти суочавају се са новим трендовима који потискују њихов рад. Кућни љубимци су створили потпуно нову индустрију, у којој расте број амбуланти за њихово лечење. Жене ветеринари постале су доминантне у овом сектору.

Др Жолт Кало, секретар Ветеринарске коморе Србије, за Б&Ф каже да се све више девојака уписује на ветеринарске студије, што резултира смањењем великих ветеринарских пракси. Пре двадесет година, трећина дипломираних студената одлучивала се за рад у великим праксама, док се данас за ову опцију одлучује само 5% студената.

Све се своди на „стани-пани“

Према подацима, у Србији тренутно послује 1.015 фирми које се баве ветеринарском делатношћу, међу којима су и институти. У 2023. години ове фирме оствариле су приход од 14,6 милијарди динара. Приватних ветеринарских пракси има много више, нарочито у Војводини, а највише их је у градовима. Иако би било очекивано да преовлађују ветеринари који се баве великом праксом, у Научном институту за ветеринарство у Новом Саду кажу да су кућни љубимци преузели примат у овом региону.

„Озбиљан новац се издваја за лечење кућних љубимаца. Власници су спремни да се одрекну свега, само да њихов љубимац добије адекватну негу. Са друге стране, ветеринар у великој пракси суочава се са физички тешким послом и ниским друштвеним статусом. У великој пракси, ветеринарима често остају дугови, а понекад се власници газдинстава одлучују да сами лече животиње, што може бити опасно“, упозорава др Владимир Полачек из Института за ветеринарство Нови Сад.

У Ветеринарској комори Србије слажу се са запажањем да домаћи пољопривредници често сами обављају многе задатке везане за животиње, укључујући осемењавање, што је раније било незамисливо без ветеринарске помоћи. „Када је хитно, онда се зове ветеринар“, каже др Жолт Кало, додајући да је такав приступ постао уобичајен у Војводини, док се у Рашкој и Новом Пазару још увек задржава јака сточарска пракса.

Мала пракса расте, али уз изазове

Мала ветеринарска пракса постаје све заступљенија, јер је почетна инвестиција мања него за рад са великим животињама. Међутим, отварање клинике за животиње може захтевати и до 200.000 евра. Док се сточни фонд смањује, ветеринарима који се баве великим животињама постаје све теже да наставе са радом. Др Миша Станковић, ветеринар из општине Оџаци, наглашава да је преместање одговорности за здравље животиња са министарства здравља на министарство пољопривреде додатно отежало ситуацију.

„Ветеринари који се баве великим животињама суочавају се са ниским зарадама, високим порезима и неисплативошћу посла. У Западнобачком округу постоји само један ветеринар млађи од 40 година који се бави великом праксом, а ускоро ће и он прећи на рад са малим животињама“, упозорава др Станковић.

Ветеринари на Балкану најмање плаћени у Европи

Иако пољопривредници са сточним фондовима и даље представљају последње оазе за ветеринаре који се баве великом праксом, многи ветеринари раде за фиксну плату, што смањује мотивацију младих да се баве овим послом. Истраживање које је 2023. спровела Федерација ветеринара Европе показује да су ветеринарске плате на Балкану, а посебно у Србији, међу најнижима у Европи.

Према резултатима истраживања, ветеринари у Србији зарађују просечно 12.087 евра годишње, док је просечан приход ветеринара у Швајцарској чак 98.726 евра. Најбоље плаћени ветеринари раде у просвети, истраживачким институцијама и државној служби.

Искуства из праксе потврђују да је удруживање ветеринара најефикаснији начин да се повећа приход и да се понуде интегрисане услуге. Међутим, само 18% ветеринара у Европи има самосталну праксу, док је 58% пракси у Европи са мање од пет запослених.

Извор: Е капија