Лажна трудноћа код паса

Лажна трудноћа код паса, позната и као псеудогравидитет, представља фасцинантно, али и понекад збуњујуће стање у коме женка показује све знаке трудноће, а да заправо није гравидна. Ово стање је далеко од ретког и јавља се најчешће код женки које нису стерилисане, најчешће у периоду шест до дванаест недеља након завршетка циклуса. Иако власницима може деловати забрињавајуће, важно је разумети да овај феномен има јасно хормонско порекло и није у питању болест у класичном смислу.

Наиме, како објашњава Paws N Claws Veterinary Clinic, лажна трудноћа настаје због природне динамике хормона код паса. Након овулације, ниво прогестерона остаје повишен без обзира на то да ли је дошло до оплодње или не. Када прогестерон почне нагло да опада, долази до релативног повећања нивоа пролактина, хормона који је примарно одговоран за стимулацију млечних жлезда и развој мајчинског понашања. Управо та хормонска неуравнотеженост изазива симптоме који имитирају праву трудноћу.

Клиничке манифестације овог стања могу бити разнолике. Власници често примећују отицање млечних жлезда, као и појаву млека, а оно што додатно забрињава јесте специфично понашање – пас може постати изразито заштитнички настројен, нервозан или анксиозан, често се везује за играчке, ципеле или било које друге предмете које почиње да третира као своје “младунце”. Према писању портала PetMD, неке кује могу показивати и физичке знаке који додатно подсећају на трудноћу – благо повећање абдомена, појачан апетит или, напротив, губитак интересовања за храну, летаргију, па чак и повремене епизоде повраћања.

Иако је лажна трудноћа сама по себи пролазног карактера и најчешће нестаје у року од две до три недеље без икаквог лечења, то не значи да увек треба остати пасиван. У случајевима када су симптоми изражени или мајчинско понашање постане опсесивно и узрокује стрес псу и власнику, ветеринар може препоручити одређене терапијске кораке.

Илустрација: Кује са симптомима лажне трудноће често играчке третирају као штенце 

Први корак обично подразумева уклањање стимуланса – играчака и предмета које куја третира као штенце. Истовремено, појачана физичка активност, дуже шетње и ментална стимулација помажу у прекидању нежељеног понашања. Међутим, код тежих случајева, посебно ако се лажна трудноћа понавља из циклуса у циклус, примењују се и фармаколошки приступи. Лекови који блокирају деловање пролактина, попут каберголина, показали су врло добру ефикасност, али се користе искључиво под строгим ветеринарским наџором. У неким случајевима, када су симптоми изражени, неопходна је и терапија против маститиса, уколико дође до прекомерне секреције млека и упале млечних жлезда.

Коначно, питање превенције постаје кључно. Стручњаци јасно истичу да једини заиста поуздан начин да се спречи појава лажне трудноће јесте стерилизација. Осим што елиминише хормоналне циклусе који доводе до овог стања, стерилизација значајно смањује ризик од развоја озбиљних здравствених проблема као што су пиометра (гнојна упала материце) или тумори млечних жлезда.

Иако лажна трудноћа није болест у ужем смислу, она може представљати значајан извор стреса, како за пса, тако и за власника. Разумевање узрока и правилно реаговање на симптоме кључни су за очување здравља и добробити животиње. Уколико имате кују која показује овакве симптоме, препорука је да се обратите ветеринару како бисте заједно нашли најбољи начин да јој олакшате овај период, али и да размотрите стерилизацију као трајно решење.

Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/psi/zdravlje-pasa/4137426-lazna-trudnoca-kod-pasa

ФОТО: Pixabay