Инфективни перитонитис мачака (ФИП) спада у најозбиљније и најзагонетније болести које могу погодити мачке. Узрок болести је мутација FCoV (мачји корона вирус) који је иначе веома чест у популацији и најчешће не изазива озбиљне тегобе, осим евентуално благе дијареје. Међутим, код мањег броја заражених мачака вирус се унутар самог организма мења и та мутација му омогућава да продре у ћелије имуног система, што доводи до развоја ФИП-а — тешке и често фаталне болести.
Мутирани облик вируса који изазива ФИП није заразан и не преноси се директно са мачке на мачку. Међутим, основни мачји коронавирус (FCoV), од којег ФИП настаје мутацијом у организму појединачне мачке, јесте заразан и шири се феко-оралним путем међу мачкама. Дакле, ФИП се не преноси директно с мачке на мачку, али присуство основног облика вируса у средини, посебно у великим групама мачака, као што су азили, одгајивачнице или домаћинства са више љубимаца, представља висок ризик. Фактори као што су стрес, слаб имунитет, генетика и нехигијенски услови могу допринети мутацији вируса и појави болести.
Симптоми ФИП-а често су неодређени и збуњујући, па болест може дуго да остане непрепозната. Постоје два главна облика болести — влажни (ефузивни) и суви (неефузивни). Влажни облик обично напредује брзо и карактерише га накупљање течности у стомаку или грудној шупљини, што доводи до видљивог отицања стомака и отежаног дисања. Суви облик напредује спорије, али захвата унутрашње органе – мозак, очи, бубреге или јетру. У тим случајевима симптоми могу укључивати неуролошке поремећаје, слепило, жутило коже, као и апатију, губитак тежине и општу исцрпљеност. Због своје разноврсне и променљиве клиничке слике, ФИП се често може заменити са другим болестима, као што су леукемија, токсоплазмоза или лимфом.

Илустрација: Симптоми су често нејасни, па власници и не примете да им је маца болесна
Иако се ФИП дуго сматрао неизлечивим, последњих година дошло је до значајног напретка у терапији. Највећу прекретницу донео је лек ГС-441524 који директно спречава умножавање вируса у зараженим ћелијама. Иако овај лек још није регистрован у свим земљама, укључујући Србију, бројни власници успевају да га набаве уз помоћ мрежа ветеринара и заједница које се баве ФИП-ом. Како наводи Мерцк Ветеринарy Мануал, овај антивирусни лек показао је изузетне резултате, нарочито када се примени у раним фазама болести. Уз антивирусну терапију, важна је и потпорна нега: инфузије, квалитетна исхрана, контрола бола и пажљиво праћење општег стања мачке.
Превенција ФИП-а остаје сложен задатак, будући да ефикасна вакцина не постоји. На тржишту је доступна једна интраназална вакцина, али њена делотворност није потврђена, па је стручњаци не препоручују за рутинску употребу. Због тога се заштита заснива на доброј хигијени, редовном чишћењу песка и простора, смањењу броја мачака у затвореном простору и избегавању стреса код животиња. Такође се саветује тестирање и изолација нових мачака које се уводе у домаћинство, посебно ако су у контакту са младим или имунокомпромитованим јединкама.
Иако је ФИП некада значио сигурну смрт, данас се све чешће бележе случајеви потпуног опоравка. Пресудни фактори су брзо препознавање симптома, доступност терапије и посвећеност власника. Мачкама са ФИП-ом више не мора бити одузета шанса за живот — захваљујући новим терапијама и знању које се свакодневно шири, ова тешка дијагноза више није крај, већ изазов који се може победити.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/macke/zdravlje-macaka/4149070-infektivni-peritonitis-macaka-fip