Нема бољег бизниса у производњи хране од овог?

Храна за псе и мачке која се производи у Србији, са уделом од 6,5% у укупном прошлогодишњем извозу примарних пољопривредних производа била је на трећем месту, иза смрзнутих малина и меркантилног кукуруза, а испред меркантилне пшенице, показује извештај Министарства пољопривреде.

Уочљиво је да пласирање ових производа на страна тржишта расте из године у годину. Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), лани је извезено 64.956 тона хране за псе и мачке у вредности од 207,9 милиона евра, при чему је обим извоза увећан за више од петине, а вредност за чак 43,7%. Током првих пет месеци 2024. извезено је око 26.000 тона ове хране, што је 2,4% више у односу на исти период прошле године.

Србија пласира поменуте производе у 46 земаља. Током претходне две године највише хране за псе и мачке је продато на руском тржишту, где је 2023. завршило више од трећине укупног извоза тих производа. Следе Италија (16,3%) Пољска (8,9%) САД (6,5%) Турска (6,1%) Грчка (3,7%) и бројне друге европске државе. На извозној листи се налазе и Перу, Мексико, Бангладеш, Тајван, Кореја, Јапан… Током првих пет месеци ове године највећи купац је била Италија, извоз на тржиште Сједињених Америчких Држава је у односу на исти период 2023. увећан за чак 220%, у Великој Британији за 183%, а раст продаје је забележен у још 13 европских земаља.

Унапређени квалитет и извозна процедура

У Привредној комори Србије кажу за Б&Ф да такав успех мотивише и све већи број фирми које производе храну за друге животиње да додатно покрену линије за псе и мачке. Јасна Стевановић, виши саветник у Удружењу за сточарство и прераду сточарских производа ПКС наводи да је овакве извозне резултате постигло свега пет, шест предузећа, па се намеће питање како им је то успело?

Стевановић сматра да су високи стандарди у производњи и оријентација ка извозу ових фирми били замајац за ширење у иностранству. Она подсећа да је ово тржиште у Србији знатно боље регулисано 2011. године, када је ступио на снагу Правилник о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла. Колики је напредак остварен у међувремену показује и податак да је укупна производња хране за псе и мачке порасла са 255 тона у 2010. на 95.470 тона у 2023. години.

„Данас наши произвођачи хране за псе и мачке на међународним сајмовима заузимају престижна места у централним халама, што се показало веома значајним у постизању извозних резултата. Српски произвођачи на иностраним тржиштима представљају широку палету производа, намењену различитим узрастима и специфичним потребама у исхрани паса и мачака. Извозни резултати ове индустрије великим делом су подстакнути и чињеницом да су домаћи производи без присуства ГМО“, истиче Стевановић за Б&Ф.

Поред тога, унапређена је и процедура за добијање извозних папира. Сектор хране за животиње је међу захтевнијим у погледу међународних стандарда које домаћа предузећа морају да испуне ради ефикасног извоза на тржиште ЕУ. Надлежна Управа за ветерину Републике Србије унапредила је начин издавања ветеринарских потврда за извоз пошиљака у земље Европске уније, увођењем система електронске сертификације (ТРАЦЕС), објашњава Стевановић.

Наша саговорница додаје да Србија има и извознике сировина за ову индустрију. Неки од примера су крвно брашно, високо протеинска компонента која се користи у исхрани риба и кућних љубимаца, али и као органско ђубриво, или месно-коштано брашно, које служи као допунска протеинско-минерална компонента у смешама за исхрану кућних љубимаца. Своју производњу у Србији има и један глобални играч који је потпуно извозно оријентисан и самим тим доприноси добрим извозним резултатима.

Криза дала шансу квалитетним, а јефтинијим производима

Један од већих извозника у овој области, „Премил“ из Ковина своје производе пласира у 25 земаља. Међу њима су државе бивше Југославије, Царинске уније (Русија, Белорусија, Казахстан), Грчка, Румунија, Бугарска, али и нека удаљенија тржишта, попут Саудијска Арабије и Израела.

„Извоз и даље расте, али се осећа криза на свим тржиштима. Купци покушавају да пронађу производе који су ценовно повољнији а да су задржали висок квалитет и управо је тај однос цене и квалитета главна извозна предност домаће хране за псе и мачке у односу на светску конкуренцију. Многи инострани брендови, који су веома скупи, имају значајан пад продаје јер су купци схватили да и неке мање познате фирме могу понудити квалитетне производе уз нижу цену. Поред тога, наши производи се праве од природних састојака, без алергена, без ГМО сировина и то инострано тржиште препознаје“, каже за Б&Ф Весна Поповић, директорка компаније „Премил“.

Мада су животиње постале чланови бројних домаћинстава у Европи и свету, економски поремећаји које су произвели прво корона, а затим рат у Украјини, утицали су на „стезање каиша“ и када је реч о куповини хране за кућне љубимце. Ипак, и поред тога квалитетан производ ће се ’изборити’ за своје место на тржишту, истиче Поповић.

Конкурентна технологија

„Данубе Пет Фоодс“ из Бољеваца извози своје производе у све државе Европске уније, затим у земље региона, али и на тржишта попут Израела, Јужне Кореје, Хонг Конга, Турске, Русије, Грузије, Литваније, Велике Британије и Швајцарске. Марко Павловић, директор производње у овом предузећу, најављује за Б&Ф да планирају продају и на новим тржиштима Блиског истока, Далеког истока и Сједињених Америчких Држава.

„Велики раст броја кућних љубимаца, нарочито паса и мачака, повећава и тражњу за одговарајућом храном. Ми у својој производњи примењујемо ’цолдпрессед’ технологију, коју користи још само неколико фабрика у свету. То производе чини веома привлачним за псе, нутритивно богатим, а потрудили смо се и да цена буде приступачна. Верујем да су то главни разлози нашег раста”, оцењује Павловић, који очекује да ће извоз увећати за најмање 50% наредне године.

Када је реч о перспективама ове индустрије, Јасна Стевановић из Привредне коморе Србије сматра да је један од услова за њен успех и убудуће додатно усклађивање националног законодавства са регулативом Европске уније. Потребно је да се још прецизније дефинишу целокупни услови производње хране за кућне љубимце, с циљем да се обезбеде максимална здравствена безбедност и квалитет ових производа, укључујући и дијететску храну за оне животиње, чији је метаболизам привремено или неповратно поремећен.

Амерички произвођачи остарују највеће приходе

Према извештају Европске асоцијације произвођача хране за кућне љубимце из јуна ове године, у Европи има око 352 милиона кућних љубимаца. Они су „распоређени“ на 166 милиона домаћинстава, односно 50% европских домаћинстава поседује једног или више кућних љубимаца. Годишњи обим производње хране за кућне љубимце достигао је 9,9 милиона тона, вредност продаје износи 29,2 милијарде евра, док тржиште повезаних производа и услуга вреди 24,6 милијарди евра. Очекује се да ће светско тржиште хране за кућне љубимце до 2027. расти за скоро 21% годишње, а 2023. највеће приходе у овој индустрији остварили су произвођачи у Сједињеним Америчким Државама, 57,6 милијарди долара.

Извор: Бизнис и финансије