Мали пси често имају репутацију „најљућих“ љубимаца, лају, реже и умеју да „покажу зубе“ чешће него што бисте очекивали од њиховог сићушног тела.
Ипак, стручњаци за понашање животиња тврде да узрок није у самим псима, већ у начину на који их власници третирају.
Претерана заштита ствара проблем
Једна од најчешћих грешака је претерана заштита. Многи власници малих паса их инстинктивно подижу у наручје при свакој прилици или их „бране“ чак и када нема реалне опасности. На тај начин шаље се погрешна порука – пас учи да свет око њега јесте опасан, што подиже ниво стреса и анксиозности.
Нису плишане играчке
Друга честа заблуда је да мали пси функционишу попут играчака. Мажење, стезање и гурање у крило без обзира на то да ли пас то жели може довести до фрустрације и одбрамбених реакција. Попут већих раса, и мали пси имају потребу за сопственим простором и јасним границама.
Потреба за социјализацијом
Трећа грешка је ограничавање живота малих паса искључиво на стан или кућу. Недостатак шетњи, дружења са другим псима и истраживања спољног света развија досаду и напетост, које се потом манифестују кроз агресивност или упорно лајање.
Студије потврђују
Истраживања о понашању паса показала су да мали пси чешће делују нервозно, непредвидиво и склони сујачем реаговању. Међутим, закључак није да су инхерентно „лошији“, већ да власници често имају мање доследне навике у њиховом васпитавању – мање тренинга, мање игре и више кажњавања. Управо та комбинација подстиче страх и појачава агресивне испаде.
Како поправити понашање
Решење је једноставно – третирати мале псе једнако озбиљно као и велике. Доследна обука, редовне шетње, дружење са другим животињама и награђивање уместо кажњавања могу знатно смањити њихову нервозу. Када власници уложе време и енергију у правилну социјализацију, мали пси показују једнаку нежност и приврженост као и њихови „велики рођаци“.
Извор: https://24sedam.rs/lifestyle/ljubimci/470701/zasto-su-mali-psi-agresivniji-od-vecih/vest
