ЖЕЉА за псом није исто што и спремност за њега. Псу су потребни структура, време и дугорочна одговорност – а када то није ту, последице се често виде кроз проблеме у понашању или занемаривање.
Кари, ауторка PetHelpful-а која је радила у хотелима за псе и вртићима, каже да је проблем ових дана то што пси могу завршити са скоро било ким. „Пошто практично свако може да набави пса, људи заврше са њима а нису заиста спремни за оно што псу треба. Многи људи набављају пса без реалне представе о томе како је живети са псом“, каже она. По њеном искуству, постоји неколико ситуација у којима пас често није добар избор.
Ако пушите у затвореном простору или у близини пса
Пасивни дим не нестаје чим угасите цигарету: он се задржава у ваздуху и таложи на тканинама, а кућни љубимци га удишу и удишу кроз контакт са околином. Ако неко пуши, минимум који треба поштовати је – не пушити у стану и не пушити у близини пса.
Ако стално путујете
Повремени викенд није драма, али ако сте често на путу, морате имати стабилно решење: поуздану особу, проверен смештај и пса који добро подноси такав режим. Неки пси се сналазе у хотелу за псе, а некима је тешко – и овде је кључно не претпостављати да ће „бити ок“ само зато што је смештај плаћен.

Илустрација: Ако често путујете и немате времена да се посветите љубимцу онда је боље да га не узимате
Ако немате навику кретања и рутине
Псима су потребне шетње, игра, ментална стимулација и доследност. Без тога, лако се могу јавити фрустрација, нервоза, деструктивност или прекомерно лајање. Двориште може помоћи, али не замењује однос, активност и свакодневни рад са псом.
Не разумеш вредност правилне исхране.
Исхрана није „шта год нађеш“. Нередовни оброци, остаци са стола и храна без јасног плана често доводе до вишка килограма и проблема са варењем. Псима је потребна уравнотежена храна, а квалитет није само у цени – већ у саставу, садржају протеина, погодности за узраст и активност и како пас реагује на храну.
Ако пса видите као „оптерећење дворишта“
Редовно и дуже остављање пса напољу, без друштва и интеракције, није решење. Пси су друштвене животиње, везане за људе, а изолација може бити стресна за њих, а такође су подложнији повредама, крађи, сукобима са другим животињама и временским екстремима.
Закључак је једноставан: пас није импулсивна жеља, већ обавеза која траје годинама. Свако ко унапред зна да нема времена, рутине или услова – заправо чини одговорну ствар ако одложи идеју или изабере кућног љубимца који боље одговара његовом начину живота.
Извор: https://www.index.hr/ljubimci/clanak/pet-tipova-ljudi-koji-ne-bi-trebali-imati-psa/2755023.aspx