Опрез са клима уређајем ако имате љубимце

У сваком домаћинству у којем се клима уређај користи да расхлади простор, постоји и невидљива граница – граница између комфора власника и здравља његовог љубимца. Иако је човек у стању да процени када му је хладно, када му смета промаја или ваздух постаје исувише сув, животиња то не може јасно изразити. А последице могу бити тихе, подмукле и опасне.

Клима уређаји, када се користе без промишљања, не нарушавају само температуру ваздуха, већ и његову влажност, кретање и стабилност, а свака од ових промена може озбиљно пореметити телесну равнотежу различитих врста кућних љубимаца, наводи petDM.

Птице: плућа крхка попут папира
Птице су вероватно најосетљивији кућни љубимци када је реч о микроклиматским променама. Њихов дисајни систем је високо ефикасан, али и крајње рањив: уместо плућа каква имају сисари, птице имају систем ваздушних врећица које омогућавају двоструку циркулацију ваздуха, али и чине их изузетно подложним иритацијама, инфекцијама и токсинима из ваздуха. Директна изложеност струји хладног ваздуха из клима уређаја може код птица изазвати кијавицу, упалу синуса, коњунктивитис, па чак и упалу плућа. Папагаји су нарочито угрожени јер често дуго седе непомично, неретко управо на месту где их клима “хлади”.

Илустрација: Кавез никада не треба постављати близу клима уређаја/ ФОТО: Pixabay

Симптоми су често тихи и лако се занемаре: кркљање, тешко дисање, успореност, губитак апетита, сузење очију и секрет из ноздрва. Ако се птица удаљава из дела просторије у коме је клима укључена – то је већ знак да јој нешто не прија. Зато кавез никада не треба постављати близу клима уређаја, а просторија у којој птице бораве мора имати умерену, стабилну температуру (22–26 °Ц) и довољну влажност (најмање 50%). Пожељна је употреба овлаживача ваздуха, нарочито ако се користи инвертер клима која ради континуирано.

Кунићи и глодари: тихе жртве сувог ваздуха и промаје
На први поглед делују крзнено и отпорно, али кунићи, хрчци, заморци, чинчиле и пацови веома су осетљиви на микроклиматске промене. Њихова мала телесна маса и брзи метаболизам значе да сваки поремећај у температури и влажности брзо прелази из спољног света у унутрашњи дисбаланс.

Клима уређаји им наносе штету на три нивоа: прехладе изазване промајом, респираторне инфекције због сувог ваздуха и општи пад имунитета услед температурних осцилација. Кунићи су посебно угрожени, јер се не зноје и не могу ефикасно регулисати топлоту: ако их расхлађени ваздух погоди директно, врло брзо може доћи до хипотермије.

Илустрација: Клима може да изазове респираторне инфекције код кунића/ ФОТО: Pixabay

Симптоми суптилног нарушавања здравља укључују смањену активност, скривање, губитак апетита, сузење очију, појачано дисање или кашаљ. Код глодара, који су активни ноћу, власници често ни не примете промену док се не јаве озбиљне последице. Идеални услови за ове љубимце подразумевају температуру између 18 и 24 °Ц и влажност ваздуха од око 50–60%. Њихово станиште треба да буде удаљено од директног дувања, али и од просторија које се брзо загревају или хладе. Климе са јаким вентилаторима или аутоматским режимима које стварају честе температурне осцилације треба избегавати.

Рептили и водоземци: микроклима као услов живота
За разлику од топлокрвних љубимаца, рептили и водоземци зависе искључиво од спољне температуре да би опстали. Њихов организам није способан да производи сопствену топлоту, па сваки пад температуре директно утиче на њихову способност да варе храну, покрећу мишиће, одржавају имунитет и чак дишу.

Када клима уређај расхлади просторију, топлотна зона у тераријуму се смањује, а чак и мале промене у амбијенту око тераријума могу имати огроман ефекат. Ако је простор око тераријума хладан, стакло додатно губи топлоту, па и унутрашњи грејачи раде мање ефикасно.

Илустрација: Гмизавци од климе могу да зараде инфекцију коже/ ФОТО: Pixabay

Код змија, гуштера, корњача и жаба расхлађивање може изазвати летаргију, одбијање хране, проблеме са варењем, инфекције коже, па и пад у хибернацију – чак и када то сезонски није предвиђено.

Већина врста захтева температуре изнад 26 °Ц дању и благи пад током ноћи, али ни тада клима не сме нарушити влажност ваздуха која је за водоземце пресудна. Ако се влажност спусти испод 50%, кожа водоземаца почиње да се суши, што води ка дехидратацији и угинућу. Рептили могу постати рањиви на бактеријске инфекције, јер хладноћа успорава имунитет.

Зато треба користити два паралелна термометра и хигрометар – један у тераријуму, један ван – како би се пратила стабилност микроклиме. Клима уређаји не смеју бити окренути ка тераријуму, нити се користити без консултације с ветеринаром за егзотичне животиње.

Пси и мачке: издржљиви, али не и отпорни
Пси и мачке се генерално боље прилагођавају животу уз климу – али то не значи да су безбедни. Дуготрајна изложеност расхлађеном, сувом ваздуху може изазвати прехладе, укоченост, астму и погоршање постојећих хроничних стања.

Расе са много длаке попут сибирског хаскија или норвешке шумске мачке често воле хладноћу, али се њихове унутрашње потребе разликују од онога што подносе на отвореном. Код старијих паса, нарочито оних са артритисом, хладан ваздух погоршава симптоме и утиче на кретање. Краткодлаки пси, као и псеће и мачије расе без поддлаке (нпр. доберман, сфинкс), посебно су осетљиви.

Илустрација: Пси су се генерално навикли на живот са климом, али то не значи да су безбедни

Мачке воле да леже испод клима уређаја, али њихова склоност ка дискретности отежава откривање проблема. Кашаљ, кијање, повлачење у затворене просторе и промене у дисању могу указивати на респираторну иритацију. Код мачака које већ имају дијагнозу астме, клима може бити директан окидач напада.

Идеална температура за псе и мачке јесте 23–26 °Ц, уз умерену влажност и без директног струјања хладног ваздуха. Ако примећујете да љубимац мења место где спава, скрива се, тресе или често лиже шапе – то може бити сигнал да клима не прија.

Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/saveti/4132328-klima-uredjaj-cesto-skodi-kucnim-ljubimcima