У свету где је анксиозност свакодневица, а усамљеност постала глобални проблем, један тихи савезник све више добија на значају – пас. Није реч само о љубимцу, већ о бићу које уме да слуша без речи, воли без услова и лечи без лекова.
Научна истраживања показују да већ неколико минута проведених у мажењу пса снижава ниво кортизола – хормона стреса, док истовремено подстиче лучење окситоцина, хормона поверења и повезаности. То није пука емоција, већ мерљив физиолошки одговор организма. Поред тога, редовно дружење са псом може да смањи ризик од депресије, побољша сан, а чак и стабилизује крвни притисак.
У болницама широм света, пси постају званични “запослени”. Улазе у собе деце оболеле од тешких болести, у старачке домове и на рехабилитационе центре. Њихова улога није само да обрадују – већ да помогну телу и души да се опораве.
Пси терапеути се бирају пажљиво – морају бити благе нарави, добро социјализовани и обучени да препознају емоције људи. Њихова посета траје кратко, али ефекат је дуготрајан.
Ипак, ниједна статистика не може да опише тренутак када вам пас стави главу на крило, само зато што је осетио да вам је тежак дан. То је онај тип нежности који ниједна таблета не може да пружи.
У време када смо сви у потрази за миром, можда је решење ближе него што мислимо – у пару очију који вас гледа с љубављу и једном шапом која вам каже: “Ту сам.”
Остали текстови
Зашто је гојазност непријатељ вашег љубимца
