Поједине биљне врсте могу бити отровне за вашег љубимца, па је важно знати због чега пси гризу и једу биљке, како их заштитити и шта урадити ако до тога ипак дође.
Пси су по природи веома радознали и истражују свет око себе пре свега њухом. Ако волите да држите биљке у дому, вероватно већ знате да је држање пса подаље од њих често прави изазов. Скоро сваки пут када примети биљку, пас ће јој прићи да је помирише, а неретко ће је и лизнути, загристи или чак појести. Осим што тако може да уништи саксије и башту, или терасу, овакво понашање може бити опасно и по његово здравље.
Одређене биљне врсте су отровне за псе и могу изазвати непријатне симптоме, као што су уртикарија, едеми или поремећаји варења. У појединим случајевима последице могу бити озбиљније и чак угрозити живот љубимца.
Зашто пси једу биљке?
Пси могу јести биљке, било у кући или напољу, из различитих разлога:
- Радозналост: Пси имају снажан истраживачки инстинкт који их наводи да њушкају и једу биљке. То је посебно изражено код штенаца.
- Досада: Пас који није довољно стимулисан, нема довољно физичке активности или проводи превише времена сам, тражиће начин да се забави и мотивише, па може почети да једе биљке.
- Анксиозност: Пас који је под стресом може јести биљке као стереотипно понашање којим покушава да се осећа боље.
- Недостаци у исхрани: Ако пас не уноси довољно влакана или му недостају витамини, може покушати да их надокнади једући биљке које су му доступне.
Како држати пса даље од биљака?
Иако је једење биљака природно понашање које је најчешће последица радозналости и жеље за истраживањем, ако желите да сачувате своје биљке, важно је да псу ограничите приступ саксијама у кући и башти.
Можда и не знате да се у вашем дому налазе биљке које су токсичне за псе. Алоја, бршљан, хортензија, нарцис, циклама, цикас и азалеја само су неке од врста које могу бити опасне за псе, али је списак знатно дужи. Зато је важно да сазнате које су биљке безбедне за вашег љубимца и да њима дате предност.
Илустрација: Многи пси једу биљке зато што им је досадно, а да бисте то спречили, водите пса у честе шетње
Ако имате башту, можете поставити довољно високу ограду како пас не би прилазио биљкама. Саксије можете заштитити мрежом која ће спречити пса да их гризе или их поставити на сто, полицу или неко друго узвишено место до којег не може да дође.
Уколико су биљке у затвореном простору, затварајте врата просторије када пас није под надзором како бисте избегли незгоде.
Ако вас брине да ће пас јести биљке током шетње или боравка у природи, будите посебно опрезни. Иако су неке биљке безопасне за псе, могу бити третиране пестицидима, што их чини опасним. Ако пас покуша да поједе биљку, одлучно му реците „не“. Брзо му скрените пажњу нечим што му је занимљиво, на пример играчком, како би одустао од намере.
Обезбедите псу испуњен и подстицајан живот
Многи пси једу биљке зато што им је досадно. Да бисте то спречили, водите пса у честе шетње, бар једном дневно у дугу и опуштену шетњу. Играјте се са њим, како кроз физичке активности попут бацања лоптице, тако и кроз менталне игре и активности које подстичу њух и размишљање.
Проводите време са љубимцем и избегавајте да дуго буде сам или затворен. Ако пас има испуњен, уравнотежен и срећан живот, мања је вероватноћа да ће јести биљке.
Ако у кући имате много саксија или често шетате местима са богатом вегетацијом, најбоље дугорочно решење је да научите пса да не једе биљке. Иако то није најбржи начин, јесте најпрепоручљивији, јер ће пас временом научити да није дозвољено да их гризе, чак и ако му се случајно нађу надохват.
За то је потребно вежбати контролу импулса. Ове вежбе помажу псу да управља својим емоцијама и схвати да не може увек да ради шта пожели, што доприноси смиренијем и уравнотеженијем понашању.
Једноставне команде
Изаберите једноставну команду, попут „мир“ или „остави“, и радите са псом док је не усвоји. Када донесете нову биљку, дозволите му да је помирише како би задовољио радозналост, а затим је склоните. Ако покуша да је загризе, изговорите изабрану команду. Када вас послуша, наградите га посластицом, мажењем или похвалом. Ако ипак покуша да угризе биљку, одлучно му реците „не“ и удаљите га од ње тако што ћете га извести из просторије или баште, односно наставити шетњу у другом правцу ако сте напољу.
У почетку то може бити тешко, али ће пас постепено схватити да биљка није играчка и да не желите да јој прилази.
Још један начин да смањите привлачност биљака јесте употреба природног средства које ће прикрити њихов мирис. Не препоручује се употреба комерцијалних хемијских репелената, јер су њихови мириси веома непријатни за осетљив њух пса и представљају непожељан стимуланс.
Као природно решење може послужити средство од цитруса. Помешајте шаку коре лимуна и поморанџе са литром воде, прокувајте, после неколико минута склоните са ватре и додајте сок једног лимуна. Када се течност охлади, сипајте је у распршивач и попрскајте биљке.
Ако је пас, упркос свим мерама, ипак појео биљку, покушајте да утврдите о којој врсти је реч помоћу апликације или претраге слике. Ако је биљка токсична за псе, не чекајте појаву симптома већ одведите љубимца ветеринару.
Уколико биљка није позната као отровна, посматрајте пса наредних неколико сати како бисте уочили евентуалне пробавне сметње или повраћање услед иритације. Ипак, највероватније се ништа неће догодити.
Да бисте спречили пса да једе биљке, ограничите му приступ, научите га самоконтроли и обезбедите му испуњен, активан и подстицајан живот.
Извор: https://www.rts.rs/magazin/zivot/6011320/psi-biljke-ishrana-kucne-biljke-saksije-zemlja.html
