Пет највећих заблуда о великим псима

ВЕЛИКИ пси често изазивају дивљење и страхопоштовање код људи. Њихова величина може оставити снажан утисак, али управо зато постоје многе заблуде о њима које нису засноване на чињеницама. У наставку је пет најчешћих митова о великим псима.

1. Велики пси су по природи агресивни
Једна од најчешћих заблуда је да су велики пси природно агресивни или опасни. Ово веровање произилази из њихове физичке снаге и дубоког лајања, али научна истраживања и искуства многих власника доказују супротно.

Већина великих паса позната је по својој благој природи и лојалности. Расе попут њуфаундленда, светог Бернарда или немачке доге често се називају нежним дивовима због свог мирног и пријатељског понашања према људима, укључујући и децу. Агресија код паса најчешће је резултат неадекватног васпитања, занемаривања или страха, а не саме величине пса.

2. Велики пси не могу да живе у стану
Још један уобичајени мит је да великим псима требају огромна дворишта и да нису погодни за живот у стану. Истина је да величина пса није одлучујући фактор за живот у мањем простору. Важнији је ниво енергије пса и колико му је физичке активности и менталне стимулације потребно.

Многе велике расе, попут мастифа или светих Бернарда, су заправо веома мирне у затвореном простору и већину дана проводе одмарајући се. Кључ су редовне шетње и игра напољу, не нужно у великом животном простору.

3. Великим псима је потребно много више вежбе него малим псима
Претпоставка да су сви велики пси изузетно активни и да им је потребно више вежбе него малим псима није тачна. Потреба за вежбањем зависи првенствено од расе, старости и темперамента пса, а не од његове величине.

Илустрација: И велики пси могу бити мазе све зависи како их научите и васпитате

Неки велики пси, попут ирских вучјих хртова или мастифа, познати су по својој опуштеној природи и ниском нивоу енергије, док су неки мањи пси, попут теријера, много активнији и захтевају више шетњи и игре. Редовна, али умерена физичка активност је важна за здравље сваког пса, без обзира на величину.

4. Велики пси нису погодни за породице са децом
Многи људи мисле да су велики пси превише опасни или неспретни у близини деце. Међутим, темперамент пса, а не његова величина, је пресудан за живот са децом. Многе велике расе су познате по свом стрпљењу и заштитничком ставу према најмлађима.

Наравно, важно је научити децу правилном понашању као пас и увек надгледати њихове заједничке активности, али исто важи и за мале псе. Уз правилну социјализацију и дресуру, велики пси могу бити одлични кућни љубимци.

5. Велики пси не воле мажење
Уобичајена заблуда је да су само мали пси привржени својим власницима и да воле да им леже у крилу. Истина је да многи велики пси обожавају своје власнике и често ће покушати да им седе или леже у крилу, без обзира на њихову величину. Њихова потреба за пажњом и физичким контактом је подједнако велика као и код мањих паса.

Велики пси, упркос свом импозантном изгледу, често су нежни, лојални и прилагодљиви кућни љубимци. Кључ срећног и добро васпитаног пса није његова величина, већ правилна социјализација, васпитање и љубав коју му пружамо.

Извор: https://www.index.hr/ljubimci/clanak/pet-najcescih-zabluda-o-velikim-psima/2680790.aspx

ФОТО: Pixabay