Током пролећа и лета ливаде, паркови и зелене површине прекривене су различитим травама и самониклим биљкама. Међу њима се посебно издваја попино прасе, биљка коју власници паса често занемарују јер на први поглед не делује опасно. Међутим, управо она може да буде узрок бројних здравствених проблема код кућних љубимаца.
Највећа опасност не крије се у стабљици или листовима, већ у ситним, оштрим семенкама које се лако закаче за длаку животиње. Једном када доспеју на тело пса, могу да продру кроз кожу и наставе да се крећу кроз ткиво, изазивајући бол, упалу и инфекцију.
Семе које се понаша као мали харпун
Плод попиног прасета има специфичан облик са ситним кукицама које му омогућавају да се креће само у једном смеру – унапред. Управо због тога ветеринари га често описују као природни харпун или микроскопску бургију.
Када се закачи за шапу, њушку или ухо пса, семе не остаје на површини. Сваким покретом животиње оно се све дубље пробија кроз ткиво, остављајући за собом иритацију, упалу и оштећења.
За разлику од обичних трунова или ситних повреда, попино прасе не испада само од себе. Напротив, оно наставља да напредује кроз тело животиње све док не изазове озбиљну реакцију организма.
Најчешће улази кроз шапе, уши и нос
Једно од места на којима се семе најчешће задржава јесу простори између прстију на шапама. Тада пас почиње да шепа, упорно лиже болно место или одбија да се ослања на ногу.

Илустрација: Попино прасе име семе у облику харпуна које може озбиљно да повреди пса
Веома чест проблем настаје када семе доспе у ушни канал. Пас тада нагло почиње да тресе главом, чеше ухо и показује знаке нелагодности. Ако се не уклони на време, може да дође до озбиљне упале и оштећења ткива.
Ни нос није поштеђен. Када семе уђе у ноздрву, пас може да кија, тешко дише или да добије крварење из носа. У појединим случајевима семе може да доспе и до ока, изазивајући иритацију, црвенило и повреде рожњаче.
Последице могу бити много озбиљније него што изгледају
У почетку проблем често делује безазлено – благи оток или повремено чешање. Међутим, како време пролази, тело реагује на страно тело стварањем упале.
На месту продора могу да настану гнојни апсцеси, болне фистуле и дубоке инфекције које захтевају ветеринарску интервенцију. Понекад је семе толико дубоко да га је могуће пронаћи тек уз помоћ ултразвука или посебних дијагностичких метода.
У многим случајевима једино решење јесте хируршко уклањање, често под седацијом или анестезијом, како би се спречило даље ширење инфекције.
Како да заштитите свог пса?
Најефикаснија заштита је превенција. Током топлијих месеци пожељно је избегавати високу траву и запуштене ливаде где се попино прасе најчешће налази.

Илустрација: Обавезно проверите свог љубимца након што се вратите из шетње
Након сваке шетње потребно је пажљиво прегледати шапе, простор између прстију, уши, њушку и целу длаку љубимца. Код дугодлаких паса препоручује се редовно скраћивање длаке око шапа и ушију како би се смањила могућност да се семе закачи и сакрије.
Ако приметите да пас изненада шепа, упорно лиже једну шапу, тресе главом, интензивно кија или показује знакове бола, не покушавајте сами да уклоните семе уколико се налази дубоко у ткиву. Брза реакција и одлазак код ветеринара могу спречити озбиљне компликације и дуготрајан опоравак.
Извор: https://24sedam.rs/lifestyle/ljubimci/461732/kako-zastititi-psa-od-popinog-praseta/vest