Љубитељи мачака, посебно оних наранџастих, коначно ће моћи боље да схвате своје љубимце. Наранџасте мачке стекле су велику популарност загваљујући анимираном филму о мачку Гарфилду, али за разлику од њега који по цео дан дрема, у стварности ова врста мачака је врло живахна, некад чак и агресивна. Сама боја крзна је врло необична и после 100 година научни су коначно открили тајну ових мачака.
Истраживачи су већ имали представу где у геному мачке да траже X хромозом због чега су највећи број ових мачака мужјаци. Мужјаци носе само један X хромозом (други је Y ), што значи да ако носе копију мутације која узрокује наранџасто крзно, на крају ће бити потпуно наранџасти.
Међутим, женке мачака имају два X хромозома, па чак и ако имају мутацију наранџастог крзна, врло ретко ће ова боја преовладати због чега има врло мало женски са наранџастим крзном. Међутим, када носе један X хромозом женке најчешће буду са шареним наранџастим пругама (калико) или корњачина крзном.
-Ове риђе-црне мрље се формирају зато што се, рано у развоју, један X хромозом у свакој ћелији насумично искључује. Како се ћелије деле, то ствара подручја са различитим активним генима боје длаке, што резултира различитим мрљама. Ефекат је толико визуелан да је постао уџбенички пример инактивације X-хромозома, иако је одговорни ген био непознат – објаснио је генетичар Универзитета Кјушу Хиројуки Сасаки.
Илустрација: Већина наранџастих мачака су музјаци, женке су врло ретке/ ФОТО: Pixabay/rebecaml
Он је главни аутор једног од два нова рада, објављена од стране два различита истраживачка тима истовремено, који су идентификовали ген и мутацију која доводи до појаве мачака боје бундеве.
Обе студије су анализирале ДНК наранџастих мачака, и оних које то нису, тражећи генетске мутације ( назване варијанте) које су добиле само наранџасте мачке. Након што су елиминисали друге кандидате, коначно су пронашли одговор: малу делецију у некодирајућем региону гена ARHGAP36 . Ова ситна промена не утиче на протеин који ген кодира, али повећава његову активност.
Ово откриће изненадило је и саме истраживаче.
– Arghap36 се не показује у пигментним ћелијама миша, људи или мачака које нису наранџасте боје. Мутација код наранџастих мачака изгледа да укључује експресију Arghap36 у типу ћелија, пигментним ћелијама, где се нормално не експресује – казао је Кристофер Келин, виши научник за генетику на Станфорд Медицинском факултету и главни аутор друге студије.
Следећи корак за Сасакија и колеге је да сазнају више о функцији ARHGAP36 на молекуларном нивоу, што ће бити врло корисно не само за разумевање мачака, већ потенцијално и људи, јер и ми имамо овај ген.
Када и где је настала мутација?
-Ово је нешто што се појавило код домаће мачке, вероватно рано у процесу припитомљавања. То знамо јер постоје слике које датирају из 12. века где се виде јасне слике калико мачака. Дакле, мутација је прилично стара – рекао је Келин.
Илустрација: ОВај ген имају и људи/ ФОТО:Pixabay mdtoast
Сасаки је такође жељан да одговори на ово питање, а то би чак могло да укључи и неколико мумија. -Једна идеја је да се проуче слике мачака из древног Египта, или чак да се тестира ДНК мумифицираних мачака, како би се открило да ли су неке мачке тада биле наранџасте. Амбициозно је, али сам узбуђен што ћу покушати – поручио је Сасаки. Обе студије су објављене у часопису Current Biology, пише сајт iflscience.com
Приредила: Драгана Петровић
Наслова фотографија: Pixabay/ Nick_the_Photographer
Остали текстови
