ДА ЛИ разговарате са својим псом или мачком као што бисте разговарали са најбољим пријатељем, цимером или чланом породице? Ако јесте, нисте сами, а психолози истичу да у томе нема ништа необично. Штавише, такво понашање често открива низ позитивних особина код свог власника.
Зашто разговарамо са кућним љубимцима?
Стручњаци објашњавају да нам разговор са кућним љубимцима помаже да се осећамо повезаније, мање усамљено и емоционалније растерећеније. Иако животиње не могу да одговоре речима, сама комуникација многима пружа осећај сигурности и блискости. Психолог Џозеф Лаино истиче да је приписивање људских особина животињама, познато као антропоморфизација, заправо здрава појава.
„Разговор са кућним љубимцима може помоћи људима да развију емпатију и јачу емоционалну везу“, објашњава Лаино. Психологиња Мишел Голдман се слаже са њим, додајући да таква комуникација често служи као начин да људи изразе своја осећања без страха од осуде.
„Кључно није да ли љубимац разуме речи, већ осећај повезаности који особа развија“, наглашава Голдман.
Седам особина људи који разговарају са својим кућним љубимцима
Људи који то раде често су веома емпатични. Лакше препознају емоције других и осетљивији су на туђе потребе и невербалне знакове. Такође су изузетно брижни. Психолози истичу да разговор са кућним љубимцем показује потребу за неговањем односа и бригом о другом бићу.

Илустрација: Људи који разговарају са кућним љубимцима често имају јаку потребу за блискошћу и емоционалном везом
Људи који разговарају са животињама често уживају у процесу комуникације и изражавања својих мисли. Емоционална отвореност је такође њихова карактеристика. Отворенији су у вези са својим осећањима и не плаше се да покажу наклоност.
Такође су разиграни и маштовити. Разговор са животињом често укључује хумор, креативност и замишљање како љубимац „мисли“ или реагује. Такође су често интровертнији. Неки стручњаци кажу да ова врста комуникације може пружити интровертима осећај мира и емоционалног одмора након стресних друштвених ситуација.
Коначно, изузетно су привржени. Људи који разговарају са кућним љубимцима често имају јаку потребу за блискошћу и емоционалном везом.
„То је сасвим нормално“
Психолози наглашавају да разговор са животињама није знак усамљености или чудног понашања, већ природан начин повезивања људи. „Комуникација је темељ скоро свих људских односа, па није изненађење што је развијамо и са животињама“, каже психолог Бренди Смит.
Другим речима, ако се нађете у ситуацији да препричавате проблеме на послу свом псу или коментаришете телевизијски програм са својом мачком, не брините – нисте сами.
Извор: https://www.index.hr/ljubimci/clanak/zasto-je-zdravo-razgovarati-s-kucnim-ljubimcima/2795415.aspx
ФОТО: Freepik