Пси живе са људима или уз њих хиљадама година. Користили смо их за лов, чување имовине, држање стада на окупу и обављање многих других задатака, али данас се углавном држе као љубимци. Изгледа да су се људи токико зближили са псима, па су везе постале јаче него раније.
Иако животи паса као кућних љубимаца данас могу изгледати лаки у поређењу са њиховим прецима, они се и даље суочавају са многим стресовима – укључујући посете ветеринару.
Истраживачи у Француској су доказали да начин на који се власник пса понаша код ветеринара, утиче на ниво стреса њиховог љубимца.
Студија је показала да негативно понашање власника, попут вике и наредби и љутње, повећава анксиозност пса током ветеринарског прегледа. Пре недавног истраживања на универзитету Квинс у Белфасту, нико није истраживао ефекат стреса власника на њихове псе у контролисаном окружењу.
„Наша студија се разликује од ранијих истраживања. Посебно смо се бавили ефектом стреса власника, и то смо мерили кроз промене откуцаја срца. Утврђивали смо како власник утиче на стрес који доживљава њихов пас када је код ветеринара“, рекао је Ајф Бирн са Универзитета у Нотингему који је истраживао овај феномен са Геретом Арнотом, предавачем из области добробити животиња са Квинс универзитета у Белфасту.
„У нашем експерименту учествовало је 28 власника и њихових паса. И власници и пси су носили апарате за снимање откуцаја срца током експеримента како бисмо могли да их пратимо и бележимо важне параметре, и измерили нивое стреса“, објаснили су истраживачи.
Они су у експерименту власнике касније изложили стресној интервенцији или интервенцији за ублажавање стреса и пратили ефекат који је имала на њих, као и на њихове псе.
Стресна интервенција се састојала од дигиталног стрес-теста, који је од власника захтевао да изврше задатак менталне аритметике, као и задатак вербалне презентације.
Интервенција за ослобађање од стреса била је петоминутни видео о медитацији са контролисаним дисањем.Открили су да се откуцаји срца паса смањују како су се навикавали на окружење ветеринарске клинике. Ово сугерише да ветеринари треба да дају псима времена да се навикну на клинику пре него што их прегледају.
„Не само да ће то смањити њихов стрес, већ може и побољшати валидност свих обављених прегледа или тестова, јер мере као што су срчана и респираторна фреквенција могу бити повишене као резултат појачаног стреса“, упозорили су истраживачи.
Илустрација: Прескакање срца код власника манифестује се и код пса
Емоционална зараза
Открили су и да промене у пулсу власника током експеримента могу узроковати промене откуцаја срца њиховог пса. Ако се број откуцаја срца власника повећа или смањи током експеримента, број откуцаја срца њиховог пса ће се такође вероватно повећати или смањити у тандему.
Ови резултати сугеришу да пси могу препознати стрес код својих власника, а то би могло утицати на њихов сопствени ниво стреса, кроз процес такозване емоционалне заразе. Реч је о феномену када људи али друге животиње могу да „хватају” или опонашају емоције и понашање оних око себе, свесно или несвесно.
То такође може указивати на чињеницу да пси траже од својих власника да се на неки начин информишу о њиховом одговору и реакцијама на нова окружења.
Током експеримента, од власника је затражено да не комуницирају са својим псима током експеримента. Дакле, свака процена стреса власника коју су њихови пси детектовали, урађена је без директне комуникације између власника и кућног љубимца.
Илустрација: Одлазак код ветеринара је стрес и за пса и за власника
Резултати експеримента поручују власницима паса да, ако наш стрес има потенцијал да утиче на наше љубимце, то треба узети у обзир када смо код ветеринара. Ако ветеринари помогну власницима да се осећају мирније док посећују клинику, то би могло помоћи и њиховим псима да се осећају опуштеније.
Холистички приступ ветеринарској нези, где се животиња, њен власник и животна средина узимају у обзир, вероватно ће резултирати најбољим исходима добробити за све стране, наводе истраживачи.
„Док се наше истраживање првенствено фокусирало на везу између паса и њихових власника, недавна студија која је истраживала понашање паса открила је да мирис зноја од човека под стресом, који псу није био познат, утиче на учење и спознају тог пса односно, чини га пристрасним“, кажу научници.
Додају да на понашање паса може да утиче и стрес њима страних особа, не само стрес њихових власника.
„Оно што је дефинитивно јасно из нашег најновијег истраживања је да су пси перцептивне животиње на које утичу свет и људи који их окружују. Људи који се брину о псима или раде са њима треба да имају на уму да њихов сопствени стрес може утицати на стрес њихових паса“, закључују Ајф Бирн са Универзитета у Нотингему и Герет Арнот са Квинс универзитета у Белфасту.
Извор: https://www.rts.rs/magazin/nauka/5623665/pas-stres-veterinar-kucni-ljubimac.html
ФОТО: Pixabay
Пас често ставља шапу на вас? Ево шта вам поручује
Најбоље играчке за старије мачке
