Лајање је природан начин комуникације паса, али неким власницима може представљати проблем – нарочито ако живе у згради, имају малу децу или комшије које не воле буку. Добра вест је да постоје расе паса које су познате по томе да су тише и лају само када за то имају разлога.
Басенџи – пас који не лаје
Басенџи је познат као „пас који не лаје“. Уместо класичног лајања, производи јединствен звук који подсећа на јодловање. Веома је интелигентан, активан и чист, па је идеалан за власнике који желе јединственог љубимца без превише буке.
Енглески булдог – флегматични љубимац
Булдог је прави мирољубиви гигант у малом телу. Воли да спава, ужива у кратким шетњама и ретко лаје без потребе. Савршен је за људе који желе мирног и оданог пса.
Мопс – весео, али не и гласан
Мопс је друштвен, шармантан и разигран, али није склон претераном лајању. Обично ће „проговорити“ само ако нешто жели или ако је узбуђен. Одличан је избор за породице које желе забавног, али ненаметљивог љубимца.
Ши-цу – мали, али отмен
Ши-цу је нежан, одан и познат као пас који лаје само кад осети праву потребу. Због своје величине и карактера одлично се сналази у стану и савршен је као пратилац.
Новифундланд – велики, али благ
Иако делује импозантно, новифундланд је један од најтиших и најблажих паса. Лајање код њега је реткост, а његов смирен темперамент чини га савршеним породичним љубимцем.
Акита ину – достојанствен и миран
Акита је позната по својој оданости и достојанственом понашању. Лаје само у ретким ситуацијама када заиста постоји разлог. Ова раса захтева искуснијег власника, али уз прави одгој представља дивног и мирног чувара дома.
Ако тражите пса који неће правити превише буке, а истовремено ће вам бити верни пратилац, ове расе су одличан избор. Уз добру социјализацију и правилан одгој, сви пси могу научити да буду тиши, али неке расе су једноставно природно мирније од других.
ФОТО: Pixabay
10 митова о љубимцима који могу да им нашкоде
Један сокић за мог љубимца
