Мирхад Џаферагић из Новог Травника, познатији као Мишо, један је од најистакнутијих узгајивача аутоктоног босанског барака, јединствене ловачке расе паса. Његова прича није само о узгоју, већ о животној страсти и упорности.
“Од када знам за себе, ова раса је у мом животу. Моји дедови су их чували, а ја сам наставио њиховим стопама. Босански барак није само пас, већ део наше традиције,” каже Мишо док нас води кроз своје велико имање на којем тренутно живи више од сто паса.
Босански барак је средње велики пас са густом, жичаном длаком која га штити од свих временских услова. Њихова боја се креће од светло жуте до тамно сиве, често са црним мрљама на телу и глави. Њихова градња је снажна, а покрети брзи и грациозни, што их чини идеалним за лов на разним теренима.
“Ови пси су невероватни. Подносе и највеће зиме и летње жеге. Њихова урођена способност да прате траг дивљачи чини их неприкосновеним у лову. Обука их само усмерава и усавршава,” објашњава он.
Осим што су одлични ловци, босански бараци су веома верни и интелигентни. Лако се везују за власника и показују изузетну оданост, што их чини савршеним сапутницима за ловце, али и породице које цене њихову природу.
Мишо је обучио на стотине паса, од којих су многи завршили у Европи и шире. Једног обученог пса је недавно продао за чак 5000 евра, а понуду за теренца је одбио. “Ауто ми не значи ништа. Пси су ми важнији.”
Пас за све терене и услове
Босански барак је познат по својој издржљивости и способности да лови и у најтежим условима. Без обзира на то да ли је снег, киша или пак врелина, они настављају да прате траг. “Ја сам их пуштао да трагају у планинама по минус 20 степени. Њима то не смета. Њихова снага лежи у њиховој прилагодљивости,” додаје Мишо.
Посебно су цењени у лову на дивље свиње и другу крупну дивљач, захваљујући свом снажном њуху и истрајности. Имају урођену особину да не одустају док не нађу траг, што је кључно за успешан лов.
Традиција пред изазовима
Иако је успео да одржи ову расу, Мишо брине за будућност. “Нисам сигуран ко ће наставити мој посао. Млади нису заинтересовани, а овај узгој захтева пуно рада и љубави,” каже он.
Његово имање се простире на 36 хектара и укључује простране терене за обуку и одгајање. Сваке године подели тридесетак младих паса пријатељима и сарадницима. “Важно ми је да ова раса опстане. Не ради се о новцу, већ о љубави према њима,” истиче он.
Босански барак је једина аутоктона ловачка раса у Босни и Херцеговини. Мишо напомиње да је овај пас симбол традиције и да заслужује више пажње и подршке. “Ово је више од паса. Ово је борба за очување нашег наслеђа,” закључује он, остављајући утисак човека који је свој живот посветио нечему што воли.
Ови пси су део наше душе, баш као и Мишо – чувар традиције која наставља да живи.
Извор и фото снимак екрана: https://www.youtube.com/watch?v=whBmaM84LAg