Сечење канџи многим власницима звучи као непотребан луксуз или, још горе — као акробација коју је боље препустити ветеринару. Али истина је да је ово један од најосновнијих и најважнијих облика неге кућних љубимаца — нарочито паса и мачака који живе у стану.
Код животиња које живе напољу и доста се крећу по тврдој подлози (бетон, камен, земља), канџе се саме троше. Али љубимци који већину дана проводе унутра немају ту природну абразију — и зато канџе настављају да расту.
Превише дуге канџе могу:
-
изазвати бол при ходању
-
променити начин кретања и оштетити зглобове
-
закачити се и поломити, што је болно и може довести до инфекције
-
код мачака – оштетити намештај, па чак и изазвати нелагодност при чишћењу шапа
Када је време за сечење?
Добро правило је:
На сваких 3–6 недеља, у зависности од љубимца.
Погледај шапе: ако при ходању чујеш „клицкање“ по паркету, време је.
Ако видиш да се канџе увијају ка унутра или додирују под — касниш.
У случају дворасних паса (нпр. чивава, мопс), понекад је потребно чешће скраћивање.
Како сечеш канџе, без драма?
-
Почни од раног узраста. Навика се гради као и код четкања – стрпљење + посластице.
-
Изабери прави алат. Постоје маказе за псе, за мачке и специјални „гуиллотine“ тримери.
-
Пронађи живу зону („quick“). То је ружичасти део унутар канџе. НИКАДА не сечи у то!
-
Скраћуј постепено. Боље мало и чешће него превише и да крене крв.
-
Награди љубимца. После сваке шапе – похвала и посластица. Да запамти као позитивно искуство.
Ако ниси сигуран/на, први пут иди код ветеринара или грумера. После можеш самостално.
Није ретко да пас или мачка негодују. Није проблем – али није ни разлог да одустанеш.
Почни полако:
-
држи шапу пар секунди дневно
-
прелази маказама по канџи без сечења
-
похвали сваки корак
Страх се побеђује стрпљењем, а добар однос с љубимцем увек је кључ.
Сечење канџи није само „естетика“ – то је основна брига о здрављу и удобности твог љубимца. Са мало стрпљења, љубави и добре воље, ова активност постаје ритуал поверења између тебе и твоје животиње.