Симптоми стреса и депресије код пса и како му помоћи

Враћате се кући и у њој затичете хаос – поцепани јастуци, перје свуда по поду, изгрицкане ципеле на сред собе, уз њих расуте књиге, а у центру тог ужаса лежи Ваш љубимац и зубима управо довршава цепање кошуље. Након што Вас је угледао скупио се, као да зна колику је штету починио.

Који још љубитељ паса није чуо овакву или сличну причу? А може бити још горе – помокрени тепих, па чак и псећа кака на кревету. Ако се Вама догодило овако нешто, то је јасан знак да хитно морате мењати однос према псу!

Не вичите на пса

Већина власника након овакве непријатне ситуације одмах почиње да виче на пса, неки га чак и истуку, избаце из куће или закључају у купатилу. Такве реакције су разумљиве, али потпуно несврсисходне са аспекта психологије паса. Ако га власник кажњава када стигне кући, пас ће повезати кажњавање и газдин долазак и плашиће се чак и када чује звук аутомобила или отварања улазних врата. Он, међутим, никада неће схватити да је казна уствари повезана са штетом коју је начинио. Уместо тога, власник треба да зна да је пас док је чинио штету био у јако лошем нервном стању, па је тражио начин да олакша себи и да савлада страх.

Илустрација: Пас не разуме кад вичете на нјега, то ће само погоршати ствари

Власник – алфа пас или претерана везаност за господара

Када пса остављају самог код куће, власници обично рутински дају инструкције свом љубимцу, причајући му како треба да буде добар да не би добио батине. Пас не разуме значење речи, али су му јасне све невербалне поруке, мимика, гестикулација, тон којим му се власник обраћа. У оваквим ситуацијама пас долази до закључка да је власник због нечег забринут, узнемирен и несигуран.

Пас на свога газду гледа као на вођу чопора, алфа мужјака. Зато се свака његова узнемиреност и страх снажно одражавају на пса као нижег члана чопора. Власник одлази од куће, а пас остаје сам, изложен огромној количини стреса. Они пси који су превише везани за свог господара одмах по његовом одласку западају у кризу.

Симптоми стреса су различити. Пас најпре почиње да завија, па да лаје, а онда наступа деструктивна фаза када уништава сваки предмет у свом окружењу и у најгорем сценарију врши нужду свуда по кући.

Ако власник таквог пса одлази на дужи пут, а бригу о љубимцу препусти пријатељу или га смести у пансион, ситуација се још више компликује. Код пса се тада могу јавити потпуни губитак апетита, крвава столица и видљива депресија.

Овде је реч о претераној емотивној везаности пса за господара, односно о непостојању независности као важном предуслову за нормалан развој пса. Након напуштања одгајивача (најчешће између 8 и 12 недеље), штене се везује за новог власника, тј. за особу која га храни и посвећује му највише пажње. Тако настаје афективна веза која се још више развија када штене одрасте и узрокује екстремно висок ниво везаности пса за власника.

Како не би дошло до оваквих, најблаже речено непријатних ситуација, често и веома опасних по пса, власник треба свог штенца на време да навикне на своје одсуство. Тако истрениран пас развиће бољи систем одбране од стреса.

Илустрација: Симптоми стреса код пса су врло јасни и уочљиви

Симптоми стреса

Да би се изборили са неподношљивом количином стреса пси користе разне методе одбране које за последицу имају појаву читавог низа лако уочљивих симптома. У почетку пси најчешће западају у стање преддепресивног страха, који се физички манифестује кроз јасне реакције, попут сталног лизања одређеног дела тела или опсесивног уједања шапе, што може изазвати појаву екцема или гранулома. У каснијим, тежим стадијумима јављају се и остали симптоми: вршење нужде по кући, анорексија, булимија, поремећаји сна, гутање каменчића, комадића дрвета, пластике и других несварљивих предмета.

Најчешћи узроци стреса

Поред прекомерне везаности за господара, постоје и многи други окидачи стреса код паса. Поремећена хармонија у породици (чопору), услед одласка неког њеног члана (угинућа друге животиње, одласка детета на школовање, развода супружника, смрти у породици и сл.), чест је разлог појаве стреса. Најекстремнији случај представља господарева смрт. Многи пси тада постају дубоко депресивни, често до те мере да угину од жалости за власником. У пракси је неретко било ситуација када се пас настани на гробу власника и неће да оде, одбијајући храну и гладујући до угинућа. Стрес код пса изазива и долазак новог члана у породицу. Међутим, то се лако решава. Довољно је да пас пре него што беба дође кући проведе извесно време у соби припремљеној за новорођенче, да оњуши играчке, постељину и бебину гардеробу. Из породилишта треба донети једну пелену и дати је псу да је омирише, како би му био познат мирис бебе.

До стреса, страха и депресије могу да доведу и разне околности из окружења у коме пас живи. Пси којима се не посвећује довољно пажње и највише времена проводе усамљени временом постају јако депресивни. Ако је власник под стресом, пси то примећују и постају и сами депресивни и уплашени. Већина паса се плаши временских непогода, нарочито грмљавине, до те мере да су у стању да када загрми покушају да искоче кроз затворени прозор. Међутим, тренингом се оваква врста стреса веома ефикасно може ублажити или потпуно елиминисати. Поремећај рутине још један је окидач стреса код паса. Промене у сатници свакодневних активности добро подносе млади, здрави пси, али је проблем код старих паса, који тешко подносе, на пример промену времена храњења и самог јеловника, посете непознатих особа, не извођење у шетњу у уобичајено време и сличне ситуације.

Илустрација: Важно је да се не нарушава рутина пса

Како помоћи псу?

У борби против стреса најважнија ствар је редовна, свакодневна брига о псу која подразумева вежбање, игру, правилну исхрану и бригу о здрављу. Важно је да се рутина пса не нарушава, да он свакога дана једе у исто време, да га шетате у исто време и да му пружате исту дозу љубави и пажње, независно од Ваших обавеза и евентуалних проблема. Пођеднако важно је и да добро познајете Вашег љубимца, јер ако знате које су то ситуације стресне за пса, моћи ћете да их избегавате и тако заштитите пса од стреса.

Лечење од стреса ретко захтева употребу лекова, а много чешће одмор, релаксацију и едукацију. Методе релаксације су јако једноставне и своде се на четкање и дневне вежбе. Ако са псом проводите доста квалитетног времена у току којег је пријатно и Вама и њему, то је добар пут ка отклањању стреса и избегавању употребе медикамената.

Извор: https://veterina.info/psi/bolesti-pasa/60-psi/bolesti-pasa/1386-stres-strah-i-depresija-kod-pasa-simptomi-uzroci-i-pomoc

ФОТО: Pixabay