Свако друго српско домаћинство има кућног љубимца. Тачније, 67 од 100, према подацима TGM Research-а. Европски просек је 49 одсто, док Хрватска има 59 одсто. Од тих 67 домаћинстава, три четвртине имају псе. Скоро половина живи са мачкама. Скоро половина власника брине о више од једне животиње истовремено.
Званично је регистровано 1,5 милиона паса са микрочипом. Постоји око 300.000 мачака, али је стварни број многоструко већи јер се ређе микрочипују. Србија је међу првих пет или шест земаља у Европи по густини популације кућних љубимаца.
Али оно што изненађује није љубав грађана Србије према њиховим четвороножним пријатељима, већ шта се за нешто више од деценије догодило са индустријом која их храни.
Од 255 до 97.545 тона
Пре четрнаест година, Србија је производила 255 тона хране за псе и мачке. Већина кућних љубимаца јела је остатке са стола. Продавнице кућних љубимаца готово да нису постојале. Ветеринарске апотеке су биле много ређе него данас. Прошле године производња је била 97.545 тона, односно 382 пута више.
Извоз је достигао 179 милиона евра, према подацима Републичког завода за статистику, које анализира GlobalPETS, водећа светска публикација за индустрију кућних љубимаца. То је више него што Србија извезе јабука. Храна за кућне љубимце попела се на шесто место на укупној листи извоза. Испред су само житарице, цигарете, дуван и бобичасто воће.
Србија сада извози храну за псе и мачке у 55 земаља. Пре пет година постојало је 38 тржишта. Отворено је 17 нових дестинација — Сједињене Америчке Државе, Бразил, Мексико, Чиле, Перу, Индонезија, Јужна Кореја, Јапан, Бангладеш, Тајван.
Једна фабрика, 84 одсто тржишта
Према подацима регионалне агенције за кредитни рејтинг CompanyWall, који су достављени Biznis.rs-у, у Србији постоји 67 активних произвођача сточне хране. Прошле године, ова индустрија је запошљавала 657 радника и остварила приход од 24,89 милијарди динара.
Илустрација: Поред произвођача хране све је више фирми које се баве специјализованим производима за љубимце
Farmina Pet Foods Инђија, фабрика у власништву холандске компаније, чини 84,3 одсто свих прихода. Њен приход прошле године био је 20,98 милијарди динара. Запошљава 372 радника, више од половине свих запослених у индустрији. Фармина је 42. највећа европска компанија, мерено извозним резултатима. Више од 90 одсто производње иде на страна тржишта.
Далеко иза је Премил из Ковина. Први српски специјализовани произвођач, основан 1995. године. Приход 2,22 милијарде динара, 146 запослених. Поред Фармине и Премила, ту су и Agrosava Pet Food, Danube Petfoods, Aevum Pet Care, CIS Ecopoint.
Сокови за псе и паметне огрлице
Између 2020. и 2024. године, у овој индустрији је основано 31 ново предузеће, скоро половина свих произвођача. Они не производе масовну храну. Фокус је на специјализованим производима – сировој храни, посластицама, жвакаћим производима, функционалној и дијететској храни. И иновацијама које немају конкуренцију.
Kings Choice из Петровца на Млави покренуо је производњу сокова за псе 2022. године. Први такав производ у Европи. Три врсте, са укусом малине, ананаса и боровнице. Без шећера, са природним воћним састојцима, зачињен укусом говедине, пилетине и свињетине. Петси производи прву четкицу за зубе на свету за псе. Продаје се на 10 тржишта. Смартси развија паметну кућицу за псе са контролом температуре и камером. ВелПет.аи прави паметну огрлицу са вештачком интелигенцијом која „преводи“ псећи језик. За ове стартапове основан је SEE UP акцелератор, први у региону фокусиран искључиво на индустрију кућних љубимаца.
Америка, Британија, Русија
Географија извоза српских произвођача сточне хране мења се из године у годину. Русија је раније куповала трећину укупног извоза. Тај удео опада. Извоз на Запад расте. У САД, једном од највећих тржишта које купује петину српског извоза — раст је 220 одсто у првим месецима прошле године. Велика Британија бележи раст од 183 одсто. Данска више него удвостручена.
Илустрација: Ово јевелики успех за нашу земљу
Али проблем долази из Америке. Председник Трамп је увео царине од 35 одсто на српске производе у августу 2025. Привредна комора Србије упозорила је да ће то највише погодити произвођаче ауто-делова, гума, оружја и муниције, као и произвођаче хране за кућне љубимце.
Зашто Србија?
Успех почива на три стуба. Први је аграрна традиција — приступ квалитетним сировинама без генетски модификованих организама. На тржиштима где су власници кућних љубимаца све више забринути због тога шта завршава у чинијама њихових паса и мачака, ово је постала одлучујућа предност.
Други је регулаторни оквир. Уредба о нуспроизводима животињског порекла усвојена је 2011. године. Број фабрика одобрених за извоз у ЕУ од тада се повећао на 22. TRACES електронски систем сертификације убрзао је процедуре и смањио трошкове.
Треће је економичност. Нижи трошкови рада него у Западној Европи, али исти стандарди производње. Резултат је конкурентна цена и задовољавајући квалитет.
Европски контекст
Европско тржиште хране за кућне љубимце вреди 29,2 милијарде евра годишње. Обим је 9,1 милион тона. Према проценама Европске федерације за храну за кућне љубимце (FEDIAF), Европа има 139 милиона домаћинстава са кућним љубимцима, укупно 299 милиона паса, мачака и других животиња. Индустрија расте у просеку 5,1 одсто годишње. Statista процењује да ће ове године достићи 42,8 милијарди долара. Future Market Insights предвиђа 69,9 милијарди долара до 2035. године.
Србија, са својих 180 милиона евра извоза, чини 0,6 одсто европског тржишта. Земља са 6,6 милиона становника постигла је успех, али има огроман простор за раст.
Са ризицима, који су већ показали да могу бити опасни. Подаци компаније CompanyWall показују да је на годишњем нивоу забележен пад укупних прихода од 8,3 процента.
Трећина извоза традиционално иде у Русију, тржиште које је нестабилно и подложно санкцијама. Америчка царина од 35 одсто директно погађа највеће извознике.
Али, могућности су ту. Нова тржишта на Блиском и Далеком истоку. Премиум и функционални производи. Јачање домаћих брендова. Е-трговина. И европско тржиште, које расте пет процената годишње. Србија држи шест промила на том тржишту. Од 255 тона до скоро 100.000 за четрнаест година. Од нишног бизниса до трећег најважнијег пољопривредног извозног производа.
Индустрија је показала да зна како да расте. Сада мора да покаже да зна како да се такмичи.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/srbija-izvozi-hranu-za-ljubimce-u-55-zemalja/
ФОТО: Pixabay
Остали текстови
