Чега се пси највише плаше

Иако се може чинити да су пуна чинија хране и мажење све што им треба, пси заправо имају озбиљне страхове који могу да их узнемиравају. Грмљавина, ватромет, непознати људи, вожња аутомобилом или одлазак ветеринару, само су неки од најчешћих извора стреса за псе. Разумевање њихових страхова кључно је за њихов осећај безбедности, пише портал petMD.
Пси имају изузетно осетљив слух, па гласни и изненадни звуци, као што су грмљавина и ватромет, могу код њих да изазову панику. Многи пси дрхте, беже у заклон, цвиле или показују знаке стреса чим чују узнемирујуће јаке звукове и праскања. Овај страх може да буде толико интензиван да пас покуша да побегне из куће или дворишта.

Пси су друштвене животиње и не подносе добро дуже раздвајање од власника. Неки пси развијају озбиљну сепарацијску анксиозност, која се манифестује кроз цвиљење, лајање, деструктивно понашање или чак покушаје бекства, чим се осете усамљени.

Пси који нису прошли адекватну социјализацију у раној фази живота често показују страх или несигурност у присуству непознатих особа или других животиња. Страх може да доведе до бежања, скривања, али и агресивног понашања, ако пас осети да нема другог излаза.

Ако пас није навикнут на вожњу, може да покаже знаке стреса – од дрхтања и цвиљења до чак повраћања.

Многи пси се, такође, боје вожње аутомобилом, јер је повезују с негативним искуствима, као што је одлазак ветеринару. Лоша искуства са прегледима и болним интервенцијама могу учинити да се пси панично боје ветеринара. Овај страх често расте с временом ако пас не стекне позитивна искуства током посета.

Илустрација: Одлазак код ветеринара за пса може бити повод за страх

Пси воле рутину, па селидбе, реновирање дома или долазак новог љубимца могу код њих да изазову несигурност и страх. Овакве промене могу утицати на њихово понашање, а неки пси из страха чак постају повучени или агресивни.

Како да пас превазиђе страх
Пси нису увек у стању да сами превазиђу своје страхове, зато је важно да власници препознају сигнале стреса и помогну им да се постепено прилагоде изазовним ситуацијама.

Ако се пас панично плаши гласних звукова, може му помоћи стварање „сигурне зоне” у дому, пуштање умирујуће музике или феромонски дифузори који умирују псе.

Да би се ублажила сепарациона анксиозност, пса треба навикавати на самоћу постепено, уз остављање играчака које ће га забавити док је сам.

Кратке вожње које се завршавају позитивним искуством – шетњом или игром, могу да помогну псу да престане да повезује аутомобил са стресом.

Упознавање пса са новим људима и животињама у контролисаним условима смањује страх и повећава његову сигурност у друштву, а повремене неутралне посете ветеринару, без прегледа и награђивање, могу помоћи да пас ординацију прстане да доживљава као место непријатности.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/574066/dom/kucni-ljubimac/cega-se-psi-boje-veterinar-petarde-grmljavina-samoca-voznja-automobilom-nepoznati-ljudi-pas-kucni-ljubimac-strah

ФОТО: Pixabay