Уз све већи број паса и мачака у домаћинствима широм Србије, питање њихове идентификације постало је од суштинског значаја како за здравље љубимаца, тако и за безбедност људи. Управо зато је држава увела обавезно чиповање, односно електронску идентификацију паса и мачака, као једну од најважнијих мера контроле власничких животиња.
У Србији је чиповање кућних љубимаца прописано Законом о ветеринарству још 2010. године, а у пракси се примењује као обавеза за псе и мачке који имају власника. Сви пси старији од три месеца морају бити обележени микрочипом и уписани у јединствени регистар.
Зашто је чиповање важно?
Микрочип величине зрна пиринча имплантира се под кожу животиње и садржи јединствени број који се региструје у бази података заједно са именом и контактима власника.
Главне предности су:
- Лакша идентификација — ако пас или мачка побегну, лакше је пронаћи власника и вратити љубимца кући.
- Смањује број напуштених животиња — власници се теже одричу љубимца ако је њихов податак уписан у систем.
- Контрола вакцинације — микрочип је повезан са подацима о вакцинама, што је важно за јавну безбедност.
- Спречава злоупотребе — продаја или препродаја животиња је транспарентнија, јер се сви власници уносе у регистар.
- Пружа сигурност приликом путовања — у већини земаља ЕУ чиповање је услов за улазак са животињом.
Да ли се чиповање односи и на животиње у сеоским домаћинствима?
Да — закон се односи на све власничке псе и мачке, без обзира да ли се држе у стану у граду или у сеоском домаћинству. Чак и ако животиња служи као чувар у дворишту или на фарми, обавезно је да буде чипована и уписана у регистар, јер је и даље реч о власничкој животињи.
Илустрација: Чиповање је брзо и безболно, а то је лична карта вашег љубимца
Шта ако власник не чипује свог љубимца?
За власнике који не испоштују прописе, закон предвиђа казне. Новчане казне се крећу од 5.000 до 50.000 динара за физичка лица, а ако је у питању правно лице или организација, казне могу бити и више. Поред тога, ветеринарске инспекције могу наложити принудно обележавање.
Како се обавља чиповање?
Поступак је врло брз и безболан. Микрочип се убризгава специјалном инјекцијом под кожу, најчешће у пределу врата, и остаје трајно у телу животиње. Нема нежељених реакција, а очитавање чипа се врши помоћу скенера у свакој ветеринарској амбуланти.
Цена ове услуге креће се између 1.000 и 2.000 динара, зависно од амбуланте, што је релативно мали издатак у односу на корист коју доноси власнику и самом љубимцу.
Чиповање није само законска обавеза, већ и врло користан у заштитити љубимца. Уколико пас или мачка нестану, микрочип је најбржи начин да их поново пронађете. Истовремено, уносом података у регистар, власник се обавезује да одговорно брине о свом љубимцу, што доприноси смањењу броја напуштених животиња и бољој контроли заразних болести.
Дакле, без обзира да ли живите у стану, на селу или држите љубимца у дворишту чип је лична карта вашег љубимца и ваша најбоља заштита од непредвиђених ситуација.
Извор: Кућни љубимац
Остали текстови
