МАЧКЕ данас живе у просеку од 13 до 17 година, а није неуобичајено да доживе и до двадесетих година. То је дуг животни век током којег тело пролази кроз значајне промене. Док су неке од ових промена потпуно нормалне и очекиване, друге могу бити рани знаци озбиљнијих болести. Зато ветеринари препоручују полугодишње прегледе за старије мачке, које обично спадају у ову категорију након десете године.
Болести је скоро увек лакше држати под контролом ако се открију рано, па је за власнике кључно да науче да разликују нормално старење од знакова који указују на здравствени проблем, пише Catster.
Шта је нормално за старију мачку?
Прва и најприметнија промена код старијих мачака је пад нивоа енергије. Већина мачака спава више, креће се спорије и показује мање интересовања за игру него у млађим данима. Старије мачке могу неуобичајено дубоко спавати, што је делимично последица природног опадања њихових чула. Како им се слух и вид временом погоршавају, оне чвршће спавају и лакше их је уплашити.
Постепени губитак вида је посебно тешко открити јер се мачке одлично прилагођавају и ослањају се на просторно памћење, а не на вид. Власници често примећују проблем тек када мачка почне да удара у померени намештај или делује збуњено у новом окружењу.
Изненадни губитак вида, за разлику од постепеног губитка вида, захтева хитну ветеринарску пажњу. Висок крвни притисак, који може бити последица болести бубрега или проблема са штитном жлездом, чест је узрок изненадног слепила код мачака.
Хигијена се такође мења. Старије мачке се све ређе чисте, па им крзно може постати неуредно и замршено, а канџе предугачке.
Стрпљење такође опада са годинама. Старије мачке често имају мању толеранцију, па их није мудро будити. Већина не жели да дели простор са енергичним мачићима, гласним псима или немирном децом. Иако је ово нормално, може бити и знак да ваша мачка осећа бол.
Симптоми који указују на скривену болест
Поред очекиваних промена, постоје и симптоми који могу указивати на скривену болест. Уобичајена стања код старијих мачака укључују хипертиреозу, хроничну болест бубрега, дијабетес, артритис, болести зуба, когнитивни пад, висок крвни притисак, срчана обољења и рак. Многа од ових стања имају сличне симптоме, што их чини лако превидети или погрешно протумачити.
Повећана жеђ
Повећана жеђ и често мокрење су симптоми које треба схватити озбиљно. Ако ваша мачка пије знатно више воде него обично, то је познати знак дијабетеса, болести бубрега или хипертиреозе. Ове болести често прате губитак тежине, промене апетита и проблеми са варењем.
Илустрација: Старије мачке више спавају и треба им мир
Губитак тежине
Губитак тежине не треба приписивати старењу, јер се може јавити и код бројних других болести, укључујући рак и проблеме са зубима. Промене у апетиту, да ли мачка једе више или мање, могу бити користан показатељ. Мачке са преактивном штитном жлездом често једу много, али ипак губе на тежини. С друге стране, оне са проблемима са зубима или бубрезима могу потпуно престати да једу.
Зубне болести
Зубне болести су изузетно честе и власници их често потцењују. Знаци укључују отежано жвакање, испадање хране из уста, повећано слињење и лош задах. Ако се не лече, ови проблеми значајно нарушавају квалитет живота мачке.
Проблеми са кретањем
Проблеми са кретањем су још један знак упозорења. Ако ваша мачка оклева да скочи, избегава степенице или престаје да користи кутију за песак, могуће је да пати од артритиса. Такве мачке постају мање активне јер је покрет болан и могу одбрамбено реаговати на додир. Артритис у куковима и доњем делу кичме такође може изазвати затвор јер је мачки болно да заузме потребан положај.
Когнитивни пад
Когнитивни пад, познат као синдром когнитивне дисфункције, такође се све више препознаје. Мачке са овим синдромом могу завијати без очигледног разлога, деловати дезоријентисано у познатом окружењу, вршити нужду ван кутије са песком или бити немирне ноћу.
Значај редовних прегледа
Старијим мачкама се препоручују редовни прегледи код ветеринара, идеално сваких шест месеци. Многе од горе наведених болести могу се држати под контролом ако се открију рано. Познато је да мачке вешто сакривају бол, тако да док власник примети очигледне симптоме, болест је обично присутна већ неко време и често је у узнапредовалој фази.
Разумевање нормалних промена код старијих мачака, као што су дуже време спавања и лошија хигијена, помаже власницима да се прилагоде њиховим потребама. Истовремено, важно је пратити промене које нису нормалне јер су рани знаци упозорења. Ово отвара могућност реаговања пре него што се болест развије.
Извор: https://www.index.hr/ljubimci/clanak/kako-macke-stare-i-koje-bi-vas-promjene-trebale-zabrinuti/2845062.aspx
