Конзерва туњевине је један од омиљених мачијих оброка. Чини се да чак и најизбирљивије мачке воле туну, а сада научници знају зашто је тако.
У студији објављеној у августовском издању часописа Цхемицал Сенсе, откривено је да мачке, као и људи, користе рецепторе укуса који откривају умами. То је један од основних укуса поред слатког, киселог, горког и сланог. Али, за разлику од људских умами рецептора, рецептори умами укуса код мачке се везују за две хемикалије које су висококонцентроване у туњевини. Ове хемикалије појачавају умами код мачке, због чега оне највише воле рибље посластице.
Умами је оно што храни даје сочност, па има смисла да месојед попут мачке преферира храну која активира умами.
Претходна истраживања су показала да мачке нису много заинтересоване за шећер, јер не могу да га окусе због нефункционалног гена рецептора слатког укуса. Стручњаци претпостављају да су изгубиле способност да осете укус угљених хидрата и заслађивача, јер ови макронутријенти нису неопходни за њихов опстанак. Осим тога, мачке имају мање рецептора за горак укус од људи. И ово је занемарен укус код мачака, јер им осећај горког није толико користан као што би био биљоједима или сваштоједима који на основу степена горчине могу да процене да ли је биљка коју једу токсична или не.
“Откако смо открили да мачке немају функционалан рецептор слатког укуса, питање је било на шта би реаговале“, изјавио је за Live Science водећи аутор студије Скот Мекгрејн, стручњак на Институту за науку “Waltham Petcare”.
Илустрација: И најпробирљивије мачке воле туну
По први пут, Мекгрејн и његове колеге су објаснили да мачке могу да осете умами. Они су то утврдили накош што су сецирали језик 6-годишњег мачка (који је био еутаназиран из других разлога) како би погледали експресију гена на језику. Код људи, два гена, ТАс1р1 и Тас1р3, функционишу заједно да би се осетио умами. Научници су знали да се код мачака активиа ТАс1р3, али нису били сигурни у вези са Тас1р1. Међутим, ово истраживање је открило да мачке имају оба гена потребна за умами укус.
Ближи поглед на протеине које кодирају гени ТАс1р1 и Тас1р3 мачака показао је да се они разликују од људских гена. Код мачке су мутирана места везивања за глутаминску и аспарагинску киселину, две аминокиселине које су најодговорније за људско искуство умамија. Испоставило се да се, за разлику од људи, аминокиселине не везују само за мачији умами рецептор. Уместо тога, нуклеотиди, уобичајени у месу и квасцу, везују се за мачији рецептор, а аминокиселине као што су глутаминска и аспарагинска, имају ефекат побољшања укуса што је супротоно ономе што се дешава код људи. Ово чини туњевину омиљеном за мачке, јер садржи нуклеотид инозин монофосфат, који се везује за умами, а сем тога, туна садржи велике количине аминокиселине Л-хистидина која је изузетан појачивач умамија.
Илустрација: Умами укус је пријатно слан што се мачкама допада
“Садржај Л-хистидина много је већи у туњевини него код осталих врста рибе и меса”, додао је Мекгрејн.
Испитивање укуса код 25 мачака потврдило је ове налазе. Тим је поставио низ посуда за воду испред мачака које садрже различите количине аминокиселина и нуклеотида, као и контролну воду. Мачке су показале изузетну склоност према комбинацијама које су највише активирале њихове умами рецепторе.
Ове преференције би могле да подстакну производњу укусније хране за мачке. Иако се знало да мачке воле меснату и слану храну, веома је важно сазнање да животиње желе да једу ову индустријски произведену храну, изјавила је Мелиса Ванчина, арт директорка производа у Hill’s Pet Nutrition.
Иначе, умами потиче од јапанска реч која значи „пријатан слани укус”.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/svet-ljubimci/3743873-naucnici-otkrili-zasto-macke-obozavaju-tunu
ФОТО: Unsplash