ЗНАЊЕ И ИНСТИНКТИ – понашање, комуницирање и учење животиња

Чопор дивљих паса, показала су истраживања, живи и лови на темељу свог урођеног фонда знања. Урођено знање jе садржано у чињеници да jе опажање плена, као основног покретачког надражаjа, непосредно повезано са инстиктивном кретњом и ловном акциjом. Заправо, та техника лова „задата” jе чопору у генима и стога њему ниjе потребно никакво ново понашање.

Тек када су морали да се прилагоде тежим условима лова, припадници чопора дивљих паса морали су да уче та „нова правила”. Уосталом, за урођене узорке понашања код паса има много примера: сваки предмет или живо биће коjе се (брзо) креће код паса буди нагон лова; следи инстиктивна кретња и пас креће за „пленом”.

Мирис дивљачи на трагу, као што jе познато, инстинктивно покреће пса на кретњу и он страсно, покренут своjим генетским програмом, следи дивљач. Напад на члана свог чопора (човека) буди у псу одбрамбени нагон, што све заjедно указуjе да ракциjа на опажаj плена ниjе никако научена већ jе, као и одбрана,генетски програмирана. Пас сасвим поуздано „зна” шта мора да чини у таквим тренуцима и код њега ту нема никаквих дилема што значи да jе његово урођено понашање и увек исправно.

Новорођено штене, вођено своjим инстиктом, одмах „опажа”, иако jе глуво и слепо, топлоту коjа га „води” ка маjчином телу. Урођен осећаj ориjентациjе тера га да главицом освоjи „своj простор” и да са њушкицом опипава за њега животно важну материнску сису где се налази за штене изузетно важно прво млеко (колострум) коjе га штити, првих недеља живота, од броjних зараза.

Дакле, штене већ по самом рођењу употребљава модел понашања коjи jе утиснут у његовом генетском програму. Тада се ослобађа урођени механизам за извођење таквог понашања коjим штене, сасвим спонтано, развиjа поменуте ритмичке и мирисне инстиктивне кретње приликом тражења маjчине сисе. Наравно, штенету коjе jе тек дошло на свет, за такво понашање ниjе потребан никакав учитељ коjи би га научио тим прадавним кретњама првобитног преживљавања.

„КИНОЛОШКИ ИНСТИТУТ”

Познати биолог и стручњак за понашање паса Еберхард Трумлер упозорио jе на важност понашање маjке: куjа врло пажљиво и селективно посматра своjу тек рођену штенад и инстиктивно установљава коjа од њих имаjу добро развиjен модел понашања приликом тражења сисе. Наиме, куjа непогрешиво процењуjе да штене коjе теже долази до сисе ниjе валидно, да нешто ниjе у реду са његовим генетским програмом и да jе, заправо, његов модел понашања слабиjи или чак закржљао у односу на другу штенад.

Према мишљењу Трумлера куjа већ првих сати установљава да такво штене има слабиjе могућности да преживи па се зато, управо у таквим примерима, и потврђуjе сурови закон преживљавања врсте. Куjа те законе има „у крви”, односно свом генетском програму и управо она одређуjе коjе ће штене бити привилеговано, а коjе не. Они коjи су теже дошли до сисе куjа ће, зарад „способниjих” штенаца, наjвероватниjе елиминисати jош током прва четири дана, док jе код дивљих паса та селекциjа jош бржа: куjа или закопа или прождере „неспособно” штене. Трумлер каже да jе то сасвим природан процес jер када она тако не би радила „то би било у супротности са темељним законима преживљавања и то би проузроковало дегенерациjу паса”.

До ових сазнања Трумлер jе дошао у свом „кинолошком институту” коjи jе организовао усред jедне шумовите немачке области у коjоj су некада живели вукови. Трумлер jе, наиме, изградио за своj експеримент ограђени резерват коjи jе назвао „Вучjи угао” и у коjи jе сместио шездесетак паса. „Пасиjе породице” тако су биле препуштене зако- нима природног живота, а „законски пар” били су пас Шеjк и куjа Баба коjи су, иначе, потицали од паса коjи су имали природне корене.

Посматраjући оваj пар истраживач jе посебно описао шта се све догађало са њиховим првим породом. Наиме, Баба jе после парења изабрала пригодан простор под jедним великим деблом палог дрвета за своj брлог и ту jе почела да копа. На свет jе донела шест младих и, као права маjка, хранила их jе и узгаjала. Када су почеле кише и брлог постао превише влажан Баба jе у зубима, jедно по jедно штене, пренела на сувље место.

Отац Шеjк смео jе све то да посматра са раздаљине од неколико метара, а када jе хтео у „очинском заносу” да се приближи и помогне, „супруга” би га одмах отерала пркосним режањем и показивањем зуба.

Тек осме недеље куjа му jе дозволила да и он делом преузме своjе родитељске обавезе будно пратећи да „трапави” отац нешто не погреши. Десете недеље Баба му се сама придружила, позвала га на игру и почела jе да му се умиљава. Очигледно, Баба jе већ мислила на нови пород jер су њени штенци већ почели сами да се сналазе за храну, што у пасиjем свету значи, да их jе маjка, очигледно, „извела на прави пут”.

УРОЂЕНИ МЕХАНИЗАМ ОСЛОБАЂАЊА

Етолог Ерих фон Холст, приjатељ Конрада Лоренца, с друге стране, открио jе физиолошку подлогу узорцима понашања код животиња и то у процесима ендогене продукциjе и централне координациjе надражаjа. Лоренц jе затим, заjедно са етологом Николасом Тинбергеном, поставио теориjу о „урођеном механизму ослобађања” (УМО) коjа се базира на ставу да jе урођено понашање условљено генетским програмом коjи jе уграђен у геному и коjи селективно реагуjе на спољне надражаjе, одабира их и ослобађа нагонске радње, своjствене животињскоj врсти.

Таj генетски програм, како обjашањаваjу етолози, садржи урођене „спознаjе” своjе околине коjе су од пресудног значаjа и важности за преживљавање врсте о чему смо већ говорили. Наиме, УМО jе физиолошки узрок за централно координиране начине понашања. Етолог Холст jе то чак и доказао помоћу електричног надраживања хипоталамуса на истим надражаjним местима и тако досегао степене понашања чиjа jе интензивност одговарала jачини надражаjа.

Према тоj тези, нагонске радње обjедињуjу два различита физиолошка механизма коjа сачињаваjу функционално jединство понашања. Први механизам смо већ описали као УМО и коjи омогућава животињи „природно препознавање” биолошки релевантне ситуациjе у окружењу што називамо – нагоном.

Други физиолошки механизам су филогенетски (са развоjем врсте) програмирани покрети и акциjе коjе покреће (или коjе селективно допушта) УМО, односно то су све – инстиктивне радње. Урођено знање, дакле, проузрокуjе да се организам селективно одазива на спољне надражаjе а не, као што су то тврдиле сад већ архаичне теориjе, аутоматски, рефлексно. механички…

Наставиће се…

Аутор Душан Мариновић, www.natura.rs