Код неких раса паса одређени типови понашања и инстикти су израженији него код других. Али, без обзира на расу, сваки пас је посебна личност и то се мора имати у виду током обуке. Дресура није свакодневни одлазак до парка и обавезно тренирање пса, у одређено време и по уобичајеној процедури. Обука је, пре свега, питање вашег става према псу исто онолико колико и саме вежбе које радите са њим. Зато је неопходно, од почетка обуке, да знате како да му издате наредбу, наградите га или казните. Како да, другим речима, успоставите над њим неопходну дисциплину која ће вам, с друге стране, повећати вероватноћу да наредних десетак или више година поред себе имате лепо васпитаног пса.
Али, шта се дешава ако изостане обука?
Псу је потребна дисциплина. Он мора тачно да зна шта очекујете од њега и да се, сходно томе, тако понаша и поштује ваше наредбе.
Али, уколико га ви не научите тим стварима он то сигурно сâм – неће моћи да зна! Уколико стално не обнављате „градиво” и не утвђујете већ научене вежбе са њим он може да заборави и оно што је већ научио.
Вежбање са псом трајаће готово током целог његовог живота. У супротном, он ће постати безобразан и недисциплинован; скакаче на вас и друге људе, неће долазити на ваш позив, пењаће се на намештај, лајаће у недоглед и без разлога, уништаваће разне предмете по кући и… све мање ће вам зато бити симпатичан.
Последица таквог његовог ружног понашања биће све чешћа изолација и нико неће желети да буде са њим. Али, та изолација ће само погоршати ствари и он ће почети још деструктивније да се понаша, можда и да би вам скренуо пажњу на свој јадан и усамљенички положај.
Ко је крив за такву ситуацију?
Очигледно, кривица није на псу! Јер да сте му посветили мало више пажње и радили са њим он је могао да научи шта је добро, а шта не. Изолацијом или сталним кажњавањем пса само можете још више да погоршате и овако већ тужну ситуацију. А све то сте могли да предупредите са врло мало вежби и тренинга са њим. Где је решење?
Као што рекох, ваш срећан живот са псом зависи од тога како ћете „исклесати” његову псећу природу.
Као животиња чопора пас себе у тој заједници може доживети само на два начина: или као доминантну или као подређену јединку.
Јер, у чопору, запамтите – нема једнакости!
Зато је од огромне важности да пас у вама види све време доминантну јединку и вођу чопора. Али, ако вас он доживи као себи подређену јединку сасвим ће бити нормално (за њега) да вас не слуша и не повинује се вашим наредбама. Штавише, пас ће гледати да вам наметне своју вољу и вођство.
Зато је важно да, пре почетка обуке, стално имате на уму да сваки пут када нешто наредите псу и он то послуша и уради ви, заправо, учвршћујете своју доминантну позицију над њим. Односно, што више будете обучавали свог пса тиме ће се и ваш статус вође у његовим очима појачавати и стално потврђивати.
Дакле, без обуке пса, направићете и себи и њему – велике проблеме! Само корак од тога је пристојно васпитан и послушан пас којег ће сви волети. А он – још више вас.
Остали текстови
Сви је знамо као Француску, а пудла је заправо из Немачке!
