Наши преци имали су другачијег љубимца пре паса и мачака

Наши преци су врло вероватно држали лисице као кућне љубимце много пре него што су домаћи пси дошли на сцену. Археолошки докази сугеришу да су древна људска друштва у Јужној Америци поштовала лисице до те мере да су биле сахрањиване поред њих, пише BBC.

Научници су били изненађени када су пронашли лисицу закопану у људском гробу старом 1.500 година у Патагонији, у Аргентини.

Сматрају да је највероватније објашњење да је лисица била веома цењен човеков сапутник или кућни љубимац.

ДНК анализа показује да је животиња обедовала заједно са праисторијским ловцима сакупљачима и да се налазила у унутрашњем делу простора у ком су боравили.

Лисица исте врсте пронађена је у много старијем гробу, у другом делу Аргентине, пре скоро деценију. И она је, како се претпоставља, била и кућни љубимац.

„У питању је веома ретко откриће – да је лисица имала тако блиску везу са људима из друштва ловаца-сакупљача“, рекла је др Офели Лебрасер са Универзитета у Оксфорду.

„Мислим да није био у питању само суживот, мислим да је то било право дружење“, додала је.

Лисица је пронађена на гробљу Канада Сека у Аргентини, у месту које је некада било насељено групама ловаца-сакупљача.

Истраживање костију животиње показало је да припада врсти познатој као „dusicion avus“, која је изумрла пре око 500 година.

Зуби дивљих лисица пронађени су у древним људским гробницама широм Аргентине и Перуа, што сугерише да је животиња имала симболичан значај.

Али откриће скоро потпуног скелета лисице у људском гробу изузетно је ретко у светским археолошким записима.

Лисица, која носи научни назив „dusicion avus“ била је средње величине и тешка 10-15 кг. Изумрла је пре око 500 година, неколико стотина година након што су домаћи пси стигли у Патагонију.

Истраживање је спроведено у сарадњи са др Синтијом Абона са Института за еволуцију у Мендози, Аргентина, и објављено у часопису RoialSocieti Open Science.

Извор: https://n1info.rs/magazin/ljubimci/ne-pas-nije-uvek-bio-najbolji-prijatelj-coveka-vec-jedna-druga-zivotinja/

ФОТО: Pixabay