Неки пси јасно показују да у домаћинству имају омиљену особу од које се готово не одвајају. Процес којим пас бира свог фаворита заснива се на сложеној комбинацији инстинкта, учења и емоционалне повезаности.
Иако су пси припитомљени пре више десетина хиљада година, они су задржали друштвене инстинкте који обликују њихово понашање.
Природно их привлаче људи и окружења која им обезбеђују храну, воду и сигурност, али пресудна је емоционална веза која превазилази пуко задовољавање основних потреба, пише Dogster.
Како пас бира омиљену особу?
Пси су изразито друштвене животиње. Њихови преци, вукови, лове у чопорима како би повећали шансе за успех, а иако су се пси генетски одвојили од вукова, задржали су потребу за заједништвом. Свака посвећена пажња додатно јача везу између пса и човека, преноси Индеџ.хр.
Многи пси осећају анксиозност због раздвајања када нису у близини своје омиљене особе. Брзо уче која понашања изазивају реакцију, било позитивну или негативну. Послушаће команду због похвале, али исто тако могу научити да лају испред врата ако знају да ће их то довести до уласка у кућу.
Позитивне асоцијације кључне су за изградњу односа. Добар власник псу пружа много разлога за њих – од дугих шетњи и посластица до сигурног места за спавање. То је уједно и најефикаснији начин обликовања понашања, јер животињу учи да после пожељног понашања следи награда. Пас временом развија поверење према особи која га награђује, а та веза има и емоционалну и физиолошку основу.

Илустрација: Добар власник псу пружа много разлога за њих – од дугих шетњи и посластица до сигурног места за спавање
Истраживања су показала да интеракција између људи и паса подстиче лучење хормона окситоцина код обе врсте, што је кључно за друштвено повезивање. Неке студије забележиле су и да пси производе више суза приликом поновног сусрета са власницима.
Ови налази потврђују биолошке процесе који стоје иза везе између паса и људи и могу објаснити зашто пас преферира одређену особу.
Генетске предиспозиције
На избор омиљене особе утиче и генетика. Неке расе, попут добермана, познате су по изразитој оданости и везивању за једног човека, што је повезано са њиховом историјском улогом чувара.
Друге, попут чау-чауа или басенџија, природно су уздржаније. Нису непријатељски настројене, али једноставно нису склоне сталном мажењу.
Пси са људима деле око 84 одсто ДНК, а постоје и сличности у грађи мозга. Могу да осете основне емоције попут изненађења, страха, туге, среће и љутње, а имају и неуролошки капацитет за стварање снажних друштвених веза.
Поједина истраживања указују на то да пси често личе на своје власнике, што може утицати на то са ким ће се најпре повезати. Ова појава вероватно одражава људске склоности при избору љубимца. Могуће је да пси боље реагују на познате изразе лица, што утиче на то колико им је пријатно у нечијем друштву.
Једно истраживање показало је да су и псима и људима очи главна тачка фокуса. На основу тога може се претпоставити да будући власници бирају љубимце сличног темперамента. Мирна особа ће се вероватно боље слагати са сталоженим псом него са веома енергичним.
Такав избор може подсвесно утицати на међусобну интеракцију, а пас ће узвратити на исти начин јер веома добро разуме људске емоције и говор тела.
Важност ране социјализације
Кључни период за социјализацију штенета траје од треће до 14. недеље живота. Тада пси уче како да се понашају и почињу да стварају друштвене везе са људима. Одговорни одгајивачи свесни су важности овог периода, као и последица које може оставити такозвана фаза страха између осме и 12. недеље.
Позитивна искуства пресудна су за повезивање са будућим власницима, док негативни догађаји могу оставити трајне последице. Основи осећаја сигурности уз људе постављају се управо у овом осетљивом периоду. Штенци тада уче да су људи извор хране, воде и пажње, што касније обликује њихов избор омиљене особе.
Штене би са мајком и леглом требало да остане најмање до осме недеље живота. Истраживања потврђују да су пси који се прерано одвоје склонији развоју страхова у одраслом добу, што може отежати повезивање са власником и изградњу поверења.
Рано одвајање и промена окружења за штене представљају велики стрес, отежавају прилагођавање и успоравају развој самопоуздања уз новог власника.
Знаци да сте баш ви омиљена особа
Пси углавном не крију своје емоције. Лако је препознати када сте им посебно важни.
Ако вас пас стално прати из собе у собу како би вас имао на оку, то је један од најочигледнијих знакова привржености.

Илустрација: Важно је са социјализацијом почети још у време кад је пас штене
Када се вратите кући, дочекаће вас махањем репа и радосним погледом, а нека истраживања показују да поједини пси након дужег раздвајања могу имати и појачано сузење очију. Немојте се изненадити ни ако је ваш љубимац направио лежај од ваше омиљене мајице.
Међу знацима привржености је и жеља пса да вам угоди, што се види по његовом изразу лица и понашању. Његово узбуђење када сте у близини тешко је не приметити. Иако већина паса обожава храну и посластице, због чега су оне одличан алат за тренинг, похвала омиљене особе такође им много значи. Чак и звук вашег гласа може их развеселити.
Понекад пси могу постати заштитнички настројени према особи којој су највише привржени. Постоје бројни примери паса који су покушали да помогну својим власницима када су се нашли у опасности или невољи. Неки пси могу показивати и љубомору када друге животиње добијају пажњу њиховог власника – једноставно желе да вас имају само за себе.
Одлично препознају људске емоције
Пси изузетно добро препознају људске емоције и говор тела. Управо им то помаже да изграде снажну везу са особом која им постане најважнија. Храна и посластице могу бити снажан мотиватор, али пођеднако су важни пажња, похвале и заједничке шетње.
Таква позитивна искуства стварају снажну везу између пса и човека, што је један од разлога због којих псе често називамо човековим најбољим пријатељем.
Извор: https://n1info.rs/magazin/ljubimci/nacin-na-koji-psi-biraju-omiljenu-osobu-nema-slucajnosti/