Пешчане мачке су постале славне 2017. године, када су фотографије малих дивљих мачака из студије коју је спровео Грегори Бретон, генерални директор Panthera France, усковитлале интернет. Тешке једва 3, 5 кг, припаднице ове симпатичне врсте не изгледају много другачије од малих кућних мачака, али је истина да су то дивље животиње и да су прилагођене животу у најтежим условима на нашој планети. Пореклом из афричке пустиње Сахаре и са Арапског полуострва, Фелис маргарита је мачка која живи искључиво у пустињама.
Тим Panthera France обелоданио је нову студију која представља досад најопсежније истраживање о екологији ове врсте у дивљини. Студија која је објављена у Journal of Arid Environments пружа највећи икад објављен скуп података о понашању пешчаних мачака, пише Treehugger.
Резултати вишегодишње студије, коју је Пантера спровела у сарадњи са научницима из зоолошких вртова Рабата и Келна, додају важне нове информације о овој мало познатој врсти дивљих мачака, а научници сматрају да је њихов статус “скоро угрожених” оправдан.
Након што су пратили 22 пешчане мачке помоћу ВХФ радио огрлица и повремено их посматрали у јужном Мароку између децембра 2015. и децембра 2019. године, истраживачи су открили да је њихово понашање сасвим другачије од дотад познатог.
Илустрација: Пореклом је из афричке пустиње Сахаре и са Арапског полуострва
Оне се такмиче са много већим дивљим мачкама, попут леопарда и тигра, а једна пешчана мачка у стању је да “шета” територијом површине до 1.800 квадратних километара.
Пошто су пустињски услови били екстремни, опрема за истраживање донекле ограничена, а мачке неухватљиве, истраживачима није недостајало изазова, у облику отровних змија, златних орлова, афричких златних вукова и афричких дивљих мачака.
Од 22 мачке које су годинама пратили, научници су прикупили валидне податке за десетак јединки. Једног мужјака пратили су више од године и установили да је ишао на далеке дестинације што сведочи о њиховом номадском начину живота. Оне су се кретале с једне локације на другу на основу спољашњих утицаја, као што су падавине. Ако је то тачно, претпостављају истраживачи, оваква врста кретања као одговор на падавине раније није забележена међу дивљим мачкама.
Студија је открила још једну занимљивост из друштвеног живота пешчаних мачака: све које су примећене у околини, заједно са обележеним јединкама, биле су у добром физичком стању, без рана по телу, са врло мало ожиљака и без сломљених зуба. Стога се претпоставља да су пешчане мачке толерантне једна према другој и вероватно нетериторијалне. Међутим, знање о њиима и даље је ограничено, а њихова друштвена организација и начин разножавања су готово непознати.
Присуство пешчаних мачака забележено је у 24 земље, од северне Африке преко Блиског истока до југозападне и централне Азије.
У студији, аутори објашњавају да је између 2008. и 2016. године пешчана мачка била класификована као “скоро угрожена” на Црвеној листи Међународне уније за очување природе (IUCN), али је њен статус преиначен у “најмање забрињавајући” због ревидираних података. Сматра се да би пешчана мачка поново могла да добије статус “скоро угрожене” што је основа да се удвоструче напори за њихово очување у дивљини.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/svet-ljubimci/3982383-male-pescane-macke-iz-maroka-zbunile-naucnike-njihovo-ponasanje-nikada-ranije-nije-vidjeno-kod-divljih-macaka
ФОТО: Pixabay