Плакала сам и молила их да ме пусте унутра, а данас не могу без мене

Јасмина Шарчевић из Суботице је доктор ветеринарске медицине са тринаест година радног искуства. Пре три године отворила је своју ветеринарску амбуланту за кућне љубимце Вива, поставши прва ветеринарка и власница амбуланте у граду. Тиме је Јасмина разбила стереотипе о томе да је ово занимање намењено само мушкарцима.

„Било је ситуација на почетку када би клијенти дошли, гледали у мене и питали где је доктор“, прича докторка ветерине, истичући да се са таквим предрасудама бори својом стручношћу. „У почетку сам имала проблема, али сада све мање, јер су људи већ навикли на мене и знају да знам шта радим. Можда изгледам младолико и ниског сам раста, али нисам мала по знању.“

У амбуланти пружа широк дијапазон услуга, од прегледа и дијагностике до хируршких захвата, а недавно је увела и комплетну биохемијску анализу захваљујући новим апаратима. „Улажем у амбуланту колико год могу. Недавно сам је, поводом трећег рођендана, опремила комплетним лабораторијом. Како време пролази, амбуланта је све боље опремљена, имам више пацијената и више посла“, каже Јасмина, изражавајући задовољство што ради оно што воли.

Цела породица укључена

Љубав према животињама Јасмина је развила још у детињству, док је живела на салашу. „Више сам била са кравама него што сам се играла са луткама. Сећам се када би долазио сеоски ветеринар лечити краве, овце и свиње. Нису ми дозвољавали да будем у штали и гледам, већ сам морала бити испред. Плакала сам и молила их да ме пусте унутра да видим шта раде мојим животињама. Мислим да ми се још тада јавила жеља да постанем ветеринар и да онда ја њих не пуштам код себе“, прича кроз смех власница Виве.

Јасмина истиче да је најлепше у овом послу то што свакодневно помаже животињама, чиме усрећује и њихове власнике којима су кућни љубимци као чланови породице. С обзиром на то да јој је ординација у дворишту, своју љубав према животињама и послу преноси на кћерку. Каже да се она од малена занима за ветерину и да сада, са својих девет година, када види животињу, покушава јој успоставити дијагнозу. „Она је у ветерини са мном, сродила се с њом и њој је нормално да гледа игле, како вадим крв или оперишем. Има афинитета за ово, али још је рано говорити које ће занимање одабрати на крају.“

Велику подршку у послу и свему што ради Јасмина проналази у супругу Саши Винчићу, који је такође доктор. „Муж је медицинар, али воли своје знање и вештине примењивати и код мене у амбуланти. Када настане хаос, рецимо неки непланирани царски рез, додатне руке су увек добродошле, а он је спретан у хирургији тако да ми може помоћи.“

Пси, мачке, змије, гуштери, кунићи…

У амбуланти Вива лече се само кућни љубимци, тзв. мала пракса где су најзаступљенији пси, мачке и мале животиње. Јасмина каже да је раније радила и у свињцу, на тзв. великој пракси, али се овде више пронашла јер живи у граду и за ове животиње може увек бити доступна. Осим наведених, Јасмина лечи и егзотичне животиње попут змија, гуштера, морских прасића и кунића који су све више заступљени. Њену љубав према животињама и жељу да им помогне препознали су и власници животиња, те јој често куцају на врата касно увече или у сред ноћи. „Када видим животињу у невољи, не могу јој не помоћи, које год доба дана било. Прича нам како је неколико дана чак и спавала са пацијентом јагњетом јер га је тако могла боље пазити. Једном су ми донели јагње и оставили га неколико дана док га нисам излечила. Имало је проблем са ногицом, а нисам могла оперисати јер је било премалено. Неколико дана смо га санирали и лечили, а спавало је поред мене у кревету како бих чула када заплаче да га нахраним. На крају сам га вратила здравог власнику.“

Ветеринарка Шарчевић упозорава како животиње треба чувати од ових високих температура, нарочито оне које имају дугу и густу длаку. „Не смемо изводити кућне љубимце напоље када је јако топло. У шетњу с њима треба ићи или рано ујутру или увече, иначе колабирају. Јако је опасно транспортовати их на велике удаљености, нарочито су проблем границе. Најосетљивије су брахиоцефаличне расе као што су енглески булдог, француски булдог и мопсеви, јер имају скраћени нос и не могу се надисати. Осетљиве су и расе са густом дугом длаком, посебно чау чау, они имају бунду и на оваквим температурама морају бити под климом. Мачке су отпорније, али ни њима не прија овако топло. Треба их хладити, али не поливати их скроз водом већ расхлађивати само шапе јер се на шапе зноје. Препорука је стављати им хладан пешкир на шапе, а не по целом телу да буду мокре. Евентуално мало стомак“, каже Шарчевић.

Ј. Д. Б.

Извор: Хрватска ријеч

Фото: АРХИВА