Покажи ми пса, рећи ћу ти какав му је власник

Конрад Лоренц, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године за истраживања у области бихевиоризма (понашања) људи и животиња, рекао је једном: „Необично ме радује, чак уздиже чињеница да је једино пас пришао човеку непосредно, а све остале животиње припитомљене су посредно. Пас је изабрао човека, човек пса, и то траје.”

Нарав најбољег човековог пријатеља је производ окружења, што је изнедрило изреку – покажи ми пса, рећи ћу ти какав му је власник (и какав му је комшилук). Мада, уз велико знање и огроман труд, она може и да се мења. Најчешће набоље, како је тврдио и доказао Жарко Стојановић, тада једини „шаптач псима”.

Истовремено, по подацима Клинике за инфективне и тропске болести КЦС-а, где воде евиденцију о уједима паса ради спречавања ширења беснила, око 95 одсто напада са таквим, чак и трагичним исходом припада псима који су прошли некакву дресуру… не рачунајући оне обучене да воде слепе.

Али, ни службени полицијски пас неће насрнути на човека осим ако не добије наређење водича. Привилегија да нападају све што стигну припадала је некада такозваним ратним псима, али они се вековима не виђају по улицама.

Илустрација: Не одбацујте пса, ви сте га изабрали и дужни сте да бринете о њему

Елои и Морлоци

Академик Петар Бокун тврдио је да се иза сваке мржње скрива страх, а иза ове према псима корени су у мизантропији: онај ко мрзи људе, те болесне пориве преноси на најстарије, најбоље и најверније пријатеље људског рода. У ту групу спадају и организатори борби паса, које су свуда у разумном свету најстроже забрањене.

Мрзитељи су смислили да се пси деле на расне с познатим власницима и злосрећне уличаре. Ове потоње назвали су скитницама иако је тачније да су они заправо бескућници које је неко отерао из дома и срца кад су му дојадили и нахранили сујету. У бескућницима се преплићу величанствени родослови, а у гене су им уткане ваљда све познате и признате расе. Деле их и на велике за одрасле, и мале, такорећи у дечјем паковању, мада су мали пси храбрији па вероватно и агресивнији од своје велике сабраће.

Чак ни дугометражни документарни филм „Та јадна створења” Петра Лаловића који је снимљен 2003. године није успео да дирне већ окамењена срца псетомрзаца, иако је већини осталих нагнао сузе.

Зато се и данас неки залудни момчићи забављају гађајући каменчинама куце бескућнице ако им забасају у улицу, а често уз навијање одраслих.

Уместо епилога

Ниједна мука се не решава стварањем нових проблема. То је аксиом сажет у изреци која вели да се пожар не гаси бензином. Наиме, мудраци из јавне управе без сумње знају да у Београду постоји више од двеста хиљада „чипованих” животиња, махом куца и маца, и, дакле, исто толико породица или појединаца којима живот испуњавају љубимци. Процењује се да је још толико „држалаца” који својим мезимцима нису уградили микрочип нити ће то учинити како би избегли разноразне евиденције, таксе и прописе.

Можда је једино решење да се уведе – дозвола за држање паса?! Јер не може свако да се носи са том обавезом. И да услови буду као они за дозволу за држање оружја, за коју ваља поднети и биографију покојне прабабе… Иако се зна да власник оружја свог „мезимца” неће пујдати на пролазнике нити га избацити на улицу када му досади.

Илустрација: Пас зависи од човека

Дванаест молби једног пса
1. Мој живот траје десет до петнаест година. Сваки растанак од тебе за мене значи патњу. Размисли о томе пре него што ме узмеш.

2. Воли ме таквог какав сам јер ти си ме изабрао. Нисам имао могућност да себи изаберем прво пријатеља, а онда господара.

3. Дај ми времена да схватим шта од мене тражиш.

4. Имај поверења у мене. Мој живот зависи од тога.

5. Немој се никада љутити на мене и немој ме никада за казну затварати. Ти имаш своје пријатеље, посао, разоноду, а ја имам само тебе.

6. Разговарај понекад са мном. Иако твоје речи не разумем, препознајем твој глас када се обраћаш мени.

7. Било како да са мном поступаш ја то никада не заборављам.

8. Размисли пре него што ме удариш. Моје чељусти су јаке, али не желим да их испробавам на теби.

9. Не узимај ме да се као играчком са мном играш док сам мали па да ме касније одбациш. Моја љубав према теби је вечна.

10. Пре него што ме изгрдиш да сам леп, али тврдоглав, размисли. Можда ме мучи неприкладна храна, можда сам превише био на сунцу, можда сам уморан. Прво преиспитај себе, можда ти грешиш, а ја не могу да схватим шта тражиш од мене.

11. Брини се о мени кад остарим, оглувим, ослепим, останем без зуба или будем непокретан. И о теби ће се неко бринути. Старост је иста за све.

12. Испрати ме на мој последњи пут. Немој рећи „не могу то да поднесем” или „нека се то догоди у мом одсуству”. Са тобом је све лакше. То ти је дуг за верност, за нашу лепу младост.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/631480/Pokazi-mi-psa-reci-cu-ti-kakav-mu-je-vlasnik