Причате са псом или мачком? Стручњаци кажу да вас разумеју више него што мислите

Разговор са кућним љубимцем многима је сасвим природна навика, али стручњаци истичу да таква комуникација има много дубљи значај него што се на први поглед чини.

Иако пси и мачке не разумеју људски говор као људи, веома добро препознају емоције које преносимо тоном гласа. Управо због тога нежан и смирен начин обраћања може допринети осећају сигурности, смањити стрес и додатно учврстити везу између власника и љубимца.

Тон гласа говори више од самих речи
Многи власници верују да њихов пас или мачка разумеју готово сваку изговорену реч. Међутим, стручњаци објашњавају да животиње пре свега обраћају пажњу на начин на који им се обраћамо. Висина гласа, ритам говора и емоција која се преноси кроз интонацију често имају много већи значај од самог значења речи.

Код паса је утврђено да мозак различито обрађује речи и емоционалну интонацију. То значи да ће иста команда или реченица изазвати потпуно другачију реакцију уколико је изговорена љутито, нервозно или, с друге стране, нежно и са осмехом у гласу. Управо због тога власници који користе смирен тон лакше успостављају поверење и остварују бољу сарадњу са својим љубимцима.

Пси и мачке различито реагују

Пси су познати по томе што веома пажљиво прате глас свог власника и често одмах реагују на промену расположења. Када чују весео и благ тон, показују узбуђење, машу репом или прилазе власнику, док повишен или напет глас код њих може изазвати несигурност или повлачење.

Илустрација: Мачке су уздржаније у показивању емоција, али то не значи да игноришу оно што им причате

Мачке су нешто суздржаније, али то не значи да игноришу људски говор. Истраживања показују да препознају глас свог власника и разликују га од гласова других људи. Њихове реакције су дискретније – могу померити уши, променити правац погледа, окренути главу или прићи особи тек након што процене да је ситуација безбедна. Управо због тога многи власници погрешно мисле да их мачке не слушају, иако оне пажљиво региструју оно што се дешава око њих.

Понављање ствара осећај сигурности
Животиње веома брзо уче повезивањем одређених речи са свакодневним догађајима. Када власник редовно изговара исте изразе пре шетње, оброка или игре, љубимац почиње да их доживљава као поуздане сигнале који најављују оно што следи.

На пример, име пса изговорено пре храњења или реч попут “шетња”, “дом” или “дођи” постепено постају део његове рутине. Таква предвидивост смањује стрес јер животиња зна шта може да очекује. Стручњаци истичу да управо рутина представља један од кључних фактора за психолошку стабилност кућних љубимаца.

Извор: https://24sedam.rs/lifestyle/ljubimci/471488/psi-i-macke-mnogo-bolje-reaguju-na-ton-glasa-nego-na-reci/vest