Пси нањуше кад смо под стресом

Пси могу да намиришу када су њихови власници под стресом због чега се и сами осећају утучено.

Људи и пси су били блиски сапутници најмање 30.000 година, тврде антрополошки и ДНК докази, па би имало смисла да ове животиње буду “квалификоване” да тумаче човекове емоције. Пси су еволуирали да “читају” вербалне и визуелне знаке својих власника, а претходна истраживања су показала да својим изванредним чулом мириса могу чак да открију и мирис стреса у људском зноју. Најновије истраживање говори о томе да пси не само да могу осетити стрес (више нивое хормона кортизола), већ и реагују на њега, и то емотивно.

За нову студију, објављену у часопису Scientific Reports, научници са Универзитета у Бристолу (Велика Британија), искористили су 18 паса различитих раса, заједно са њиховим власницима. Једанаест добровољаца који нису познавли псе подвргнути су стрес тесту који је укључивао јавни говор и аритметику, док су узорци њиховог зноја испод пазуха сакупљани на комадима тканине. Затим су добровољци прошли вежбу опуштања која је укључивала гледање видео снимка природе, док су седели на столици под пригушеним осветљењем, након чега су им узети нови узорци зноја. У студији су коришћени узорци зноја три добровољца.

Пси који су учествовали у истраживању били су распоређени у три групе и оњушили су узорке зноја једног од три волонтера. Пре него што су то урадили, пси су били обучени да знају да посуда за храну на једној локацији садржи посластицу, док у чинији на другој локацији посластице није било. Током тестирања, пси су заобилазили празне чиније са тканинама “натопљеним стресом”, без посластица, које су биле распоређиване на три локације.

Илустрација: Пси су везани за власника више него што се мислило

Кад су пси у близини особа под стресом (које “одаје” карактеристичан мирис), они су песимистичнији у погледу неизвесних ситуација, док близина људи са нормалним мирисом нема овај ефекат. Хиљадама година пси живе с нама и велики део њихове еволуције одвијао се уз човека. И људи и пси су друштвена бића, међу којима постоји емоционална емпатија. Могућност да пас осети стрес који долази од другог члана чопора у прошлости је била корисна, јер их је упозоравала на претњу коју би други члан групе претходно открио.

Чињеница да је мирис “стреса” долазио од особе која није била позната псима говори о важности мириса за животиње и о начину утицаја на емоције у практичним ситуацијама. У случају ове студије, мирис стреса вероватно је смањио глад код паса, јер је познато да нервоза утиче на апетит. Мирис стреса можда није променио одлуку пса да пронађе посластицу, али је променио његову мотивацију за храну: кад сте под великим стресом, нисте баш толико заинтересовани за слаткише.

Истраживање је показало да пси имају емпатију засновану на мирису, осим што читају визуелне и вербалне знаке. Због свега тога се питамо како стрес утиче на животиње под интензивнијом анксиозношћу власника. Да ли и пси могу да постану анксиозни? Ако пси реагују на блажи стрес као што је овај у студији, било би занимљиво сагледати њихову реакцију на нешто озбиљније, као што је предстојећа временска непогода, губитак посла или падање на испиту, кажу истраживачи.

Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/svet-ljubimci/3938001-kad-pas-primeti-da-se-vlasnik-ovako-ponasa-oseca-se-utuceno-tvrdi-najnovije-istrazivanje