Упркос вековном заједничком животу и дружењу, комуникацијски јаз између човека и пса и данас постоји. Та “језичка баријера” узрок је многим проблемима међу којима је наше упорно настојање да свог љубимца научимо “сопственом” језику – један од крупнијих. Но, зашто не бисмо ми научили њихов језик? И шта, заправо, значе поједини покрети тела пса? Рецимо, одређени положаји и покрети његовог репа?
Став који пас заузме, као што је издигнути задњи део тела са главом спуштеном на под је уобичајена поза коју користе као позив на игру. Тиме стављају на знање осталим псима да не постоји опасност од напада. Чак и вукови, преци данашњих паса, користе ову позу позивајући једни друге на игру или лов. Међутим, овакве покрете вукови изводе и са жртвом не би ли је збунили или заварали, дајући јој лажну сигурност. Захваљујући таквом положају тела жртва их прихвата као мирољубива створења а што вукови, у потрази за пленом, сигурно нису.
Да ли је пас који маше репом задовољан и пријатељски настројен? Нажалост, не увек. Положај репа, када га помера и којом брзином, може открити његову намеру – а она није увек добра. Пас који реп држи усправно обично исказује своје самопоуздање, заштитнички став или велико узбуђење. Уздигнутим репом и брзим, кратким махањем пас истиче своју доминацију у односу на другог пса или упозорава човека на опрезност.
Реп постављен у неутрални положај, у линији леђа или благо испод ње, одражава пса који је опуштен, пријатељски настројен и смирен. Махање је тада лагано, а реп се увија у лук, лево – десно.
Чак и једва приметно померање репа одаје пријатељског и дружељубивог пса. Овакво махање можемо видети код паса који се радују доласку власника или у игри са њим.
Ниско постављен реп, па чак и савијен међу задње ноге одражава несигурног или плашљивог пса. Ако је притом дуже време изложен некој стресној или неизвесној ситуацији, такав ће пас пре кренути у самоодбрану него побећи.
Зато, будите опрезни са таквим плашљивим псом јер агресија и код њега настаје пре свега – из страха.
Реп је, дакле, веома важан чинилац псеће комуникације. Стога су расе којима се овај део крати (купира) на “губитку” јер такви пси могу изгледати као да увек испољавају своју доминантност у односу на друге псе, а што не мора и да буде тако.
Већина паса при сусрету са власником или неким гостом окрећу леђа у знак поздрава. Ово може бити чудно, али они заправо поручују: “Нисам непријатељски настројен, уосталом погледај, немам зубе позади!”
Ловни и овчарски пси више су склони таквом понашању од осталих паса.
Окретање у круг пса недвосмислено значи изражавање жеље за чешањем или мажењем. У ситуацијама када то није изводљиво, због недостатка простора, пас почиње да скаче на свог власника. Ако му се каже да седне, почеће да увија тело.
Постоје одређени разлози због којих се
пси ваљају. Овакво понашање је, заправо, демонстрација покорности јединке
према човеку или другом псу, јер тада је њихово тело најотвореније и изгледају најбезопасније. Пас који је заузео овакав положај обично има сужене очи, затегнуте усне, уши приљубљене уз главу а реп савијен међу ноге. Уколико жели да још више истакне своју покорност, испустиће неколико капи урина. Ако је реч о другом псу, почеће са истовременим махањем репа не би ли се мирис урина боље осетио.
Дакле, улога репа у псећој комуникацији веома је важна. Зато обратите, с разлогом, пажњу на то где се налази реп пса који вам прилази, како га држи, маше ли и колико њиме… Од тих “ситница” зависи и како ћете се ви односити према њему.
Остали текстови
Да ли је боље награђивати или кажњавати пса за време обуке?
Ко је крив ако пас није лепо васпитан и зашто се то дешава?
