Старост паса у „људским годинама“ одувек је била занимљива тема власницима љубимаца. Многи власници желе да разумеју колико је њихов пас заправо стар, али једноставно множење псећих година са седам (популарна формула) не пружа увек тачне резултате. Старост паса зависи од неколико фактора, међу којима су кључни величина, раса и генетика.
Величина пса игра значајну улогу у одређивању његове дужине живота. Генерално, мањи пси живе дуже од већих. На пример, раса попут чиваве, која спада у групу малих паса, може живети чак и до 16 или више година. У људским годинама, то би било еквивалентно животном веку од око 80 година или више. С друге стране, велики пси, као што су немачке доге, живе много краће, најчешће између 8 и 10 година. То би било еквивалентно људском веку од око 60 година.
Разлог за ову разлику лежи у метаболизму и притиску на тело. Велики пси расту брже и троше више енергије, што може довести до убрзаног старења. Такође, већи пси су склонији одређеним здравственим проблемима, као што су проблеми са срцем, зглобовима и дисплазија кукова, што може додатно скратити њихов животни век.
Осим величине, раса пса такође игра кључну улогу у очекиваном животном веку. Ево неколико примера различитих раса и њиховог просечног животног века:
Чивава: Ова раса спада у групу малих паса и често живи између 15 и 20 година. У људским годинама, то би било као да човек живи око 90 година.
Булдог: Средње величине пас, као што је булдог, има краћи животни век од мањих раса, најчешће између 8 и 10 година. То би у људским годинама било еквивалентно доби од 60-65 година.
Немачка дога: Ови велики пси, иако импресивне грађе, имају један од најкраћих животних века, у просеку између 6 и 8 година, што би било еквивалентно људском веку од око 50-55 година.
Средње величине пси, као што су лабрадори и златни ретривери, обично живе између 10 и 12 година, што их ставља у неку средњу категорију по дужини живота. Ове расе су популарне као породични пси због свог пријатног темперамента и релативно доброг здравља.
Генетика и здравствени проблеми
Генетика је још један важан фактор који утиче на дуговечност паса. Неке расе су склоније одређеним генетским поремећајима. На пример, немачки овчари су склони дисплазији кукова, док булдози често имају проблема са дисањем због своје брахицефаличне (спљоштене) њушке. Због тога, редовне посете ветеринару и правовремено лечење здравствених проблема могу значајно допринети продужењу животног века пса.
Како правилно одредити старост пса?
За боље разумевање старости вашег пса у „људским годинама“, стручњаци предлажу сложенију формулу која узима у обзир брзину старења пса у различитим фазама живота. На пример, пси брже старе у првим годинама живота, док се процес старења успорава како пас постаје старији.
У првој години живота, пас досегне еквивалент људске доби од 15 година.
До друге године, пас би био као човек стар око 24 године.
Након друге године, свака псећа година додаје око 4-5 људских година.
Ова формула може помоћи власницима да боље разумеју старост свог љубимца, али је важно напоменути да специфичне расе могу имати мале варијације у брзини старења.