Ако наш „бег” од пса не успе и он не покаже „разумевање” за наш апел, односно кад он упорно неће да дође до нас на наш позив, применимо мали трик – доказан у пракси.
Дакле, ако се пас упорно не одазива на позив да дође, а није сувише далеко од нас, бацимо на њега шаку камичака или грудву земље. Притом морамо да пазимо како гађамо да му не бисмо случајно повредили очи или главу.
Kаменчићи ће изазвати сасвим мали бол односно више благу непријатност али ће му и те како скренути пажњу са тренутне занимације.
У исту сврху неки дресери и власници користе лакши метални ланчић или свежањ кључева којима благо гађају непослушног пса. И мада је са шаком каменчића много лакше погодити циљ (због њиховог расипања) предност ланчића и кључева је у томе што они, својим звучним ефектом при паду, као и при удару – опомињу пса.
Већ после неколико таквих „болних” искустава пас ће и на сам звекет ланчића или кључева почети да реагује другачије па, понекад, нећемо ни морати да их бацамо на пса.
Илустрација: Важно је научити пса да дође на позив
Kада и како да применимо овај трик?
Применимо га увек и било где када пас не долази тренутно на наш први позив већ се и даље занима нечим другим. Али, овај трик треба да изведемо тако да пас никада не види да му је та непријатност (ударац ланчића) дошла од нас. Ово је веома важно запамтити.
Зашто?
У тренутку када бачени ланчић удари у пса треба да изговоримо мало гласније команду ДОЂИ или ОВАМО и чим он крене ка нама, ни не слутећи да смо га ми ударили кључевима или ланчићем,почнимо да га хвалимо и бодримо, као да се малопре баш ништа није догодило.
После неколико таквих „опомена” љубимац ће почети да на позив долази одмах и сам. Али, није згорег да и касније још увежбавамо ову вежбу без каменчићима и кључева. Понављање је, дакле и овде – мајка учења!
Извор: Кућни љубимац
ФОТО: Pixabay