Упознајте патуљастог теди кунића

Теди су патуљасти овнолики кунићи плишаног крзна и округластог тела.

Они су дивни и личе на праве играчке, али колико год слатко изгледали, саветује се уздржавање од њихове куповине, јер имају проблематичну историју узгоја.

То је млада раса кунића која се с посебном пажњом гаји у Холандији и Немачкој, Чешкој, Белгији и Аустрији. Није призната раса, али постоје друштва која препоручују његов стандард.
Патуљасти кунић теди је специфичан због величине и боја: виђа се једнобојни, најчешће бели, али и смеђи и шарени тип. Тежина му је до 2 кг (мужјак 1,5-1.8 кг, женка од 1.6-1.9 кг). Има кратку главу, широко чело и исто тако широку њушку, округле очи (обично тамне, али су све траженије плаве), док су му уши карактеристичног облика и између њих треба да постоји “круна”. Уши су у облику потковице, а њихов распон треба да буде у опсегу од 24 до 26 центиметара.
Теди има длаку која је исте дужине по целом телу, на ушима и глави. Лети је длака краћа.

Када кунић стигне на свет, длака му се прво појави на леђима – од рамена надоле и прави облик клина, што је типична особина расе.

Патуљасти теди је тежак између 800 г и 1.7 кг, а све јединке лакше од 1.2 кг нису погодне за узгој. Њихово потомство је често сувише ситно да би преживело. Мужјаци и женке се једва разликују по тежини и грађи: тело им је кратко, здепасто и цилиндрично. Њихов торзо пођеднако је широк, удови су им кратки и витки, а реп добро причвршћен.

“Шири” теди тежи између 1.3 кг и два килограма, има компактан торзо са лепо закривљеном кичмом, широким раменима и кратким, снажним вратом. Глава му је кратка и јака, али делује гломазно у поређењу са телом, поготово код мужјака. Женке имају ужу главу, а посебна карактеристика овог типа су висеће уши.

Илустрација: Патуљасти кунић теди тежак је око 2 кг

Темперамент и здравље тедија

Патуљасти теди је доброћудан, нежан и миран у односу на друге расе кунића, пријатељски је расположен, интелигентан и увек будан. Као и сви кунићи, воли да буде активан и све му брзо досади, па су му потребне редовне активности. Веома је погодан за породице са децом, веран је и разигран.

Узгојни циљ кунићара да створе што мањег симпатичног кунића је нажалост довео до бројних здравствених проблема код ове расе. Стога, ако имате тедија, будите спремни да идете чешће код ветеринара.

Један од проблема је мала тежина. Осим тога, вилица овог кунића округле главе често је скраћена и пружа премало простора за зубе што доводи до лошег поравнања зуба и отежава унос хране. Теди кунићи пате и од упале очију и честе појаве суза јер су им сузни канали преуски. И висеће уши им могу направити проблеме, у виду болних инфекција и губитка слуха, а сем тога, оне им ометају видно поље. Комуникација са другим зечевима такође је отежана због положаја ушију.
Ипак, здрави теди кунићи живе око осам година.

Илустрација: Патуљастим кунићима је неопходан простор/ ФОТО: Facebook

Односи са другим љубимцима и међусобна трпељивост

Кунићи су друштвене животиње и не треба их држати саме. Да би били срећни, нека их буде више у групи, а најбољима су се показале комбинације: кастриран мужјак са једном до три стерилисане женке, два кастрирана мужјака са две до четири стерилисане женке или мала група кастрираних мужјака. Групе искључиво женки се не препоручују, јер могу да постану агресивне.
У одређеним околностима, теди може лепо да живи са мачкама или псима, али не треба очекивати да се међу њима развије блиско пријатељство. Не остављајте тедија самог са мачком или псом! Кунићи и заморци имају мало тога заједничког и међусобно се не трпе, неспоразуми и агресија су неизбежни, па их држите одвојено.

Патуљастим кунићима је неопходан простор, иако су мали. Они воле да се играју и скачу, па им је за трчање и остале активности неопходан већи простор. Планирајте да у њему буде сва основна опрема за куниће: најмање једна посуда за воду, посуде за храну, чинија за сено, скровити део за спавање. Овај простор треба да буде ограђен и ваља га редовно чистити. Можете да набавите тунеле и цеви за игру и скривање.

Тедије не смете држати на отвореном, јер њихова дуга, фина длака не нуди довољну заштиту од ниских температура и влаге. Крзно им је на неким деловима тела проређено, па хладноћа продире до коже. Ако их ипак држите на отвореном у једном делу године, нека увек буду у ограђеном простору заштићеном од ветра, кише и сунца.

Ови кунићи су веома плодни: женка постаје полно зрела у добу од три месеца и може да рађа неколико пута годишње. Обично има три до четири бебе по леглу. Кастрирајте мушке тедије: овај захват спречава нежељено потомство и појаву терироријалних и хијерархијских размирица. Женке које су стерилисане нису склоне болним инфекцијама материце и туморима.

Илустрација: Једе свеже поврће, траву и маслачак

Која храна је потребна тедију?

Кунићи једу искључиво биљну храну: свеже поврће, али и траву и маслачак. Као и сви кунићи, и ова раса има прилично осетљив стомак. Проблеме са варењем можете спречити дневном порцијом свежег сена и сламе.
Свежа вода треба увек да им буде доступна, а понудите им и гранчице воћа да гризу. Ако их храните комерцијалним хранивом, одаберите мешавину високог квалитета, без шећера и штетних адитива.

Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/ostali-ljubimci/male-zivotinje/3749262-tedi-patuljasti-kunic

ФОТО: Unsplash