Попино прасе је једна од најраспрострањенијих коровских биљака у свету. Она се може наћи на свим меридијанима, па и на нашим просторима. Због своје распрострањености, попино прасе (или лисичији реп) један је од најчешћих разлога посетама веринару током пролећа и лета.
Ево како да се борите против овог упорног нападача на ваше кућне љубимце, пише Vetplanet.
Шта је попино прасе?
Hordeum murinum или лисичији репак, познатији као попино прасе је биљка из рода јечмених трава, која се виђа свуда где постоје травнате површине: у двориштима, парковима и природи где изводите пса.Ова биљка, висине до око 40 цм, има врх који личи на метлицу, а њено семе има заштитни омотач који омогућава да се попино прасе лако закачи за длаку. Врх биљке је оштар и може да се забоде у кожу пса, уши, нос, усну дупљу, очи, а онда се све дубље укопава у кожу.
Управо овај део биљке ствара највеће проблеме.
Илустрација: Попино прасе се налази буквално свуда па водите рачуна приликом шетње свог љубимца
Зашто је попино прасе опасно за вашег пса?
Попино прасе клија у пролеће или јесен, а после цветања биљка постаје сува и омогућава главицама семена да се лако одвоје. Ветар распрши и разноси семе, али то чини и било која животиња, па и пас, која се очеше о биљку. Семе је у облику стрелице, састављено од оштрих иглица које “копају” испод површине кад се посаде у земљу. Нажалост, суво семе ради исто кад стигне до коже пса.
“Пошто је лисичји реп бодљикав, једном кад уђе у кожу, не може лако да изађе“, каже ветеринарка Пипа Хачинсон, а пише Animalwellnessmagazine.
“Ако пас одгризе крај, остатак ће кренути нагоре и дуж отвора као што је носни или ушни канал, или кроз кожу.
У многим случајевима, потребна је операција да би се уклонили остаци попиног прасета.
Попино прасе се лако закачи за шапе, кожу, гениталије, уши, а може да уђе у очи и да заврши у усној дупљи. Уколико се закачи за длаку, власник може лако да га уклони. Саветујемо да ово одмах урадите и тако спречите потенцијалне компликације.
Које компликације изазива попино прасе?
Озбиљне компликације могу да настану уколико попино прасе уђе у очи или уши пса, или ако пас прогута биљку. У том случају је неопходна интервенција ветеринара, а понекад и хируршка интервенција.
Забележени су примери кад је попино прасе изазвало оштећења органа за варење, плућа и респираторних органа.
Илустрација: Обавезно преконтролишите крзно пса након шетње
Заштита пса од попиног прасета
Најбољи начин да заштитите свог пса од попиног прасета је да га држите подаље од дуге, суве траве, иако је ово лакше рећи него учинити.
Прегледајте длаку и лице пса након повратка из шетње. Одмах уклоните суве семенке које му се залепе за длаку.
Ако почне да кија, тресе главом, чеше се, трља или гризе делове тела, одведите га ветеринару.
Једна од мера превенције је и шишање длаке код пса, посебно око прстију, стопала и пазуха. На тај начин је мање вероватно да ће се семенке прилепити за њега, а и биће уочљивије.
Неке пет компаније осмислиле су производе за заштиту пса од попиног прасета, у виду лаганих капуљача које покривају главу и лице пса, штитећи му уши, очи, нос и уста.
Иако је овај коров свеприсутан проблем, то не значи да морате одустати од шетње по природи са својим псом. Научите како да препознате попино прасе, где расте, као и да предузмете једноставне мере предострожности.
Сваки пас може да се суочи са попиним прасетом, али су под посебним ризиком дугодлаки пси, као и спортске, планинарске и ловачке расе као што су кокер шпанијели, сетери, лабрадори и златни ретривер.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/saveti/3711966-popino-prase-opasno-za-psa
ФОТО: Pixabay