Уколико се пас удаљио више него што би то, по нашем мишљењу, требало, а није на поводнику, окренимо се према псу и застанимо. Једно време будимо потпуно мирни. Тиме чемо, на известан начин, пажњу пса везати за себе и тек онда га позовимо гласовном командом ДОЂИ или ОВАМО.
Ова гласовна команда треба да буде изговорена јаче (због удаљености пса) и помало отегнуто, али пре свега благим и нежним тоном. Нашу звучну команду треба да прати истовремено и она визуелна: покрет испружених руку из изрученог положаја бочно у приручни положај, при чему треба да се мало повијемо напред и кренемо неколико корака уназад.
Циљ ове вежбе је да пас, на први наш знак, односно команду, тренутно напусти било коју другу радњу и да у галопу, најкрачим путем, дође до нас, седне испред нас и чека даља упутства.
У почетку ове вежбе нека раздаљина између нас и пса буде највише 30 до 40 корака. Касније, дистанца може да буде и веча али не претерујмо никад у удаљености.
Када пас муњевито дође до нас морамо га дочекати са много љубави и похвале. Помазимо га по глави пошто је сео испред нас и без обзира што се био удаљио недозвољено много, запамтимо, у оваквим ситуацијама никада, али баш никада, немојмо да грдимо пса или да га, недајбоже, кажњавамо. Напротив!
Долазак до нас мора за пса да буде увек изузетно пријатан! Штавише, после његовог доласка не треба да предузимамо ни било какве друге вежбе које захтевају примену силе. Прошетајмо мало са псом и поиграјмо се, па тек онда наставимо наше заједничке вежбе.
Ову вежбу треба понављати стално, односно увек када се пас без поводника превише удаљи од нас.
Пише Душан Мариновић
https://www.natura.rs/
Остали текстови
Зашто су жене власнице мачака посебне
Које су обавезне а које препоручене вакцине за псе и зашто су важне
